Lùmíng gòngchá

Луминг Гунгча (Lùmíng gòngchá, 鹿鸣贡茶) — „чај-данак јелењег зова“, зелени чај планинског југа округа Гунгсјен (珙县) градске области Јибин на југу провинције Сичуан, код границе са Јунаном. Име упућује на предање о чају који је у XVI веку био поднет двору династије Минг. Стари начин израде је, према подацима покрајинске владе, био изгубљен, а данашњи чај је поново развијен током 1980–1990-их година. Сировину дају засади „чајног мора Луминг“ (鹿鸣茶海) на надморској висини од 1100 до 1800 м. Луминг Гунгча је производ са географском ознаком.

1. Класификација и порекло

Тип: Зелени чај (绿茶, lǜchá). У пронађеним изворима нема документа са класом, али сви описи говоре о зеленом чају, а референтни сајт локалних производа наводи да је у Јибину марка „鹿鸣” постала синоним за зелени чај.
Категорија: Планински зелени чај јужног Сичуана; производ са географском ознаком.
Порекло: Кина, провинција Сичуан (四川, Sìchuān), градска област Јибин (宜宾, Yíbīn), округ Гунгсјен.
Производно подручје: Према подацима покрајинске владе — општине Шибеј (石碑乡) и Цаојинг (曹营乡) и варошица Вангђа (王家镇) на југу округа. Завичајни текст округа назива место производње „чајним морем Луминг“ на граници Сичуана и Јунана.
Заштићена зона: Тачан списак јединица из документа о заштити у пронађеним изворима није наведен.

2. Историја и културни значај

Историја:
- Стари век. Завичајни текст округа цитира „Хуајанг гво џи“ (《华阳国志》) Чанг Ћија (епоха Ђин), где се међу данком помиње чај, и ове редове приписује Бодаоу (僰道), земљи народа Бо. Али цитат, према самом тексту, потиче из поглавља о Ба (巴志), па је веза са Гунгсјеном тумачење локалних аутора.
- 1541. Према подацима покрајинске владе, до те године чај је већ био славан и ишао је на двор као данак. Након истребљења народа Бо (僰人) начин израде је изгубљен.
- 1573. Предање, које завичајни текст сам уводи речју „据传“ — „по предању“: прве године ере Ванли сичуански гувернер Ценг Шенгву и војсковођа Љу Сјен угушили су побуну народа Бо, а неко од ратника је од Боа изнудио начин израде чаја у месту Сјаолујинг (小陆营) — данашњем селу Луминг (鹿鸣村) у општини Цаојинг. Чај направљен на тај начин поднет је цару Шенцунгу, и он му је наводно дао име „Луминг“. Године 1541. и 1573. у различитим изворима се слабо слажу: у једном је чај славан још пре предања о свом имену.
- 1980-е. Чајно газдинство Јунгсинг (永兴茶场) почело је да обнавља изгубљени чај — према подацима покрајинске владе.
- 1990-е. Јибин је заједно са Сичуанским пољопривредним универзитетом развио данашњи Луминг Гунгча, спајајући традиционалне поступке са савременим.
- 2013–2015. Златне медаље II и III Кинеске (сичуанске) међународне изложбе чаја 2013. и 2014. године, награда XI конкурса „Џунгча беј“ (中茶杯) 2015. — према завичајном тексту округа.
- 2018. Према приручнику „Бајду“, 14. марта је бивша Главна управа за надзор квалитета, инспекцију и карантин објавом бр. 33 ставила чај под заштиту као производ са географском ознаком; датум и број нису проверени према првобитном извору.
- 2020. Усвојен је локални стандард DB5115/T 59-2020 о техници производње; 2024. је укинут и замењен стандардом DB5115/T 59—2024 о захтевима квалитета.
- 2024. Објавом бр. 597 Државне управе за интелектуалну својину од 27. септембра право на посебан знак ознаке добила је компанија 四川省珙县鹿鸣茶业有限公司.
Назив: 鹿鸣 (lùmíng) — „јелењи зов“, име села Луминг и, по предању, чаја; 贡茶 (gòngchá) — „чај поднет у данак“.
Културни значај: Чај се повезује са ишчезлим народом Бо, чијом земљом завичајни текст назива подручје Гунгсјена.

3. Ботанички опис и сировина

Сорте / култивари: Назив сорте или локалне популације у пронађеним изворима није наведен.
Сировина: Према завичајном тексту округа, за један ђин (500 г) сувог чаја потребно је 35–40 хиљада одабраних целих пупољака.
Асортиман: Према приручнику „Бајду“, под тим именом производи се неколико чајева — „гунгча“, „цуејја“, „вуја“, „маофенг“ и зелени чај са дивљих грмова; описи изгледа у изворима се разликују.
Стандард бербе и време бербе: Тачних података у пронађеним изворима нема.

4. Тероар и особености узгоја

Регион: Југ округа Гунгсјен, спој Сичуана и Јунана.
Надморска висина: Према завичајном тексту, „чајно море Луминг“ заузима око 11.320 муа, а његово језгро — десет хиљада муа засада — лежи на надморској висини од 1100 до 1800 м.
Клима: Округ је описан као влажни монсунски, централне суптропске зоне: средња годишња температура 17,8 °C, падавине 1171 мм, сунце — 961,7 сати годишње; завичајни текст назива округ типичним за Кину малосунчаним подручјем. Пошумљеност — 43,68 %.
Земљишта: Иловаста жута глина (壤质黄泥土) — растресита, добро пропусна, са дебелим хумусним слојем и високим садржајем органске материје.
Особености: Према опису, магле, влажност и велике дневне температурне разлике успоравају раст грма, па изданци остају нежни.

5. Технологија производње

Детаљне технологије и параметара у пронађеним изворима нема. Познато је да је садашњи чај настао 1990-их година спајањем традиционалних поступака са савременим, а да је 2020–2024. технику производње уређивао локални стандард, чији текст није било могуће отворити.

Општа шема зеленог чаја — равнање (摊放, tānfàng), фиксација (杀青, shāqīng), обликовање (код увијеног чаја — увијање, 揉捻, róuniǎn) и сушење (干燥, gānzào); ово је шема класе, а не опис технологије Луминг Гунгча.

6. Органолептичке карактеристике

Два званична описа, судећи по свему, односе се на различите чајеве из асортимана.

Изглед сувог листа: Према подацима покрајинске владе — збијен, танак и уједначен лист са приметним маљама, сиво-зелен (紧细匀称、毫锋显露、色泽灰绿). Према завичајном тексту округа — пупољци пљоснати, равни и глатки, смарагдно-зелени са масним сјајем (扁、平、直、滑，色泽翠绿油润).
Арома сувог листа: Података у пронађеним изворима нема.
Арома напитка: Префињена, висока и дуга (清雅高长) — према подацима покрајине; висока и чиста — према завичајном тексту.
Укус: Свеж, крепак и мек (鲜爽醇厚); код пупољчастог чаја — свеж, са слатким повратком.
Боја напитка: Смарагдно-зелена, светла (翠绿明亮) — према подацима покрајине; нежно-зелена, чиста — код пупољчастог чаја.
Чајно дно (прокувани лист): Меснато и уједначено (肥硕匀齐); пупољци се у чаши подижу и спуштају и сваки стоји засебно.

7. Хемијски састав

Бројчаних података у пронађеним изворима нема. Завичајни текст округа објашњава укус планинском климом: при кратком сунцу у изданцима је наводно мање горких катехина, а више теанина, растворљивог азота и ароматских материја. Мерења која би то потврдила за Луминг Гунгча у пронађеним изворима нема.

8. Припремање

Пракса класе за зелени чај.

Температура воде: 80–85 °C.
Количина чаја: 3 г на 150 мл.
Посуђе: Стаклена чаша — у њој се види како пупољци устају усправно — или бели гајван.
Поступак:
1. Загрејати посуђе.
2. Ставити чај и сипати воду низ зид.
3. Прва инфузија — након 40–60 секунди.
4. Пити, остављајући део напитка, и доливати воду.
5. Два до три поновна налива.

9. Чување

Пракса класе. У херметичком паковању, у фрижидеру на 0–5 °C, без светлости, влаге и страних мириса. Рокова чувања управо за овај чај у пронађеним изворима нема.

10. Цена и фалсификати

Података о ценама у пронађеним изворима нема.

Како избећи фалсификате:
- Тражити посебан знак географске ознаке и проверити произвођача према објавама Државне управе за интелектуалну својину; у објави бр. 597 знак је одобрен компанији 四川省珙县鹿鸣茶业有限公司.
- Чај мора бити зелени и потицати из округа Гунгсјен области Јибин.
- Сам назив „鹿鸣” не доказује порекло: према референтном сајту локалних производа, у Јибину и суседним окрузима ова марка је постала синоним за зелени чај.
- Знаке фалсификата у шољи пронађени извори не описују.

11. Занимљивости

Округ Гунгсјен завичајни текст назива типичним за Кину малосунчаним подручјем: мање од хиљаду сунчаних сати годишње.
Према завичајном тексту, 2019. производња је прошла сертификацију по систему HACCP, а серија чајева испитивање по 580 показатеља Европске уније.

12. Поређење са другим чајевима Јибина

Јибин Цао Ча (宜宾早茶): Рани зелени чај области Јибин; Луминг Гунгча је планински чај јужног округа са засадима до 1800 м.
Ђунљан Хунгча (筠连红茶): Црвени чај округа Ђунљан исте области — друга класа.
Гуошенг Ча (国胜茶): Планински зелени чај јужног Сичуана код границе са Јунаном, са засадима још вишим — 1600–2500 м — и аромом орхидеје.

У закључку:

Луминг Гунгча је планински зелени чај јужног Гунгсјена, чија историја почива на два ослонца: предању о данку народа Бо двору династије Минг и раду 1980–1990-их година, када је чај поново обновљен. Документи га приказују као високопланински чај из „чајног мора Луминг“ на 1100–1800 м, са смарагдним напитком и чистом високом аромом, у два облика — увијеном и пљоснатом пупољчастом. Многе појединости — сорта, технологија, тачна зона — у пронађеним изворима нису откривене.