Гулињ Њупи Ча (Gǔlìn niúpí chá, 古蔺牛皮茶) — чај из округа Гулињ (古蔺县) градске области Лучжоу на југу провинције Сичуан и истоимени локални сој чајног грма. „Њупи“ (牛皮) значи „воловска кожа“: име је дато по крупном, дебелом листу, а не по класи чаја. Сој води порекло из увале Ђаоцзигоу (椒子沟) код села Цзаолињ у вароши Гулињ и 1985. године је признат за провинцијски локални сој. Име је заштићено географским сертификационим знаком — на списку таквих знакова Сичуана из марта 2018. већ се налази. Класа знаком није одређена.
1. Класификација и порекло
- Тип: Није утврђен: документ знака са класом нисам видео. Референтни опис соја наводи да је погодан за зелени и црвени чај; власти Лучжоуа називају „牛皮茶“ и сојем и именом готовог чаја, али класу не наводе.
- Категорија: Чај локалног соја јужног Сичуана; географски сертификациони знак.
- Порекло: Кина, провинција Сичуан (四川, Sìchuān), градска област Лучжоу (泸州, Lúzhōu), округ Гулињ (古蔺, Gǔlìn). Постојбина соја — увала Ђаоцзигоу код села Цзаолињ (枣林村) вароши Гулињ (古蔺镇).
- Зона знака: Сичуански списак наводи округ Гулињ као административну припадност носиоца знака; правну границу зоне описује групни стандард, чији текст нисам видео.
- Географске координате: Гулињ — око 28,0° с. г. ш. и 105,8° и. г. д.
2. Историја и културни значај
- Историја:
- Летопис. Власти Лучжоуа и регионална вест из 2017. цитирају окружни летопис „古蔺县志“: „牛皮茶，曾为贡茶“ — овај чај је „некада био данак“. Када и коме је даван, у цитату се не наводи.
- 1985. Покрајинска комисија за сорте пољопривредних култура признала га је за провинцијски локални сој Сичуана.
- 2014. Колеџ за хортикултуру Сичуанског пољопривредног универзитета објавио је у часопису „作物学报“ (2014, бр. 12) истраживање соја: 76 биљака из седам популација, морфологија, биохемија, ISSR маркери.
- Знак. На списку географских знакова Сичуана из марта 2018. Гулињ Њупи Ча се већ налази; референтни опис наводи годину регистрације — 2017. Број знака и носиоца нисам пронашао.
- 2021. Према обавештењу од 28. маја, окружна управа за тржишни надзор извршила је експертизу групних стандарда за два знака округа — „地理标志证明商标 古蔺面“ (резанци) и „地理标志证明商标 古蔺牛皮茶“. Стандарди описују зону, захтеве квалитета, правила контроле, обележавање и паковање; требало је да ступе на снагу након објављивања на националној платформи. Да ли је стандард изашао, нисам утврдио.
- Назив: 古蔺 — име округа, 牛皮 — „воловска кожа“, 茶 — чај.
- Културни значај: Чланак из 2014. назива Гулињ Њупи Ча посебним ресурсом чајног грма за Сичуан и упозорава да се ареал популације смањује због суша и људског деловања. Према регионалној вести из 2017, службеник окружног шумарства пронашао је у неколико општина округа стара стабла овог соја и проценио старост већине на неколико стотина година; независну проверу нисам пронашао.
3. Ботанички опис и сировина
Према референтном чланку о соју, уколико није другачије наведено.
- Тип грма: Семенска популација (有性系), жбун, средњолисни, средњег рока, диплоид. Чланак из 2014. прецизира: у популацијама Ђаоцзигоу преовлађују жбунови, али у пет од седам популација има и малих стабала или стабала.
- Грм: Прилично висок, крошња разграната, гранање ретко, листови су постављени скоро хоризонтално.
- Лист: Елиптичан или издужено-елиптичан, тамнозелен, сјајан, површина благо испупчена, зупци дубоки и ретки, лист дебео — отуда и име.
- Изданци: Малине средње; сто изданака „пупољак и три листа“ тежи око 61,0 g. Пролећна берба почиње 7–10 дана раније него код других локалних популација; пупољци су крупни.
- Цвет и семе: Круница око 2,9 cm, осам латица, стубић троделан; семе око 1,4 cm.
- Отпорност: Прилично висока отпорност на сушу, родност средња.
- Распрострањеност: Према чланку из 2014 — само Ђаоцзигоу и околне планине и брда; биљке су тамо углавном дивље и полудивље.
- Стандард бербе: У пронађеним изворима нема података.
4. Тероар и особености узгоја
- Регион: Југ Сичуана; према чланку из 2014, округ лежи на прелазу из Сичуанске котлине у Гуејџоуску висораван.
- Надморска висина узгоја: Чланак из 2014: језгро популације — шума Ђаоцзигоу на 900–1100 m, цео ареал — око 20 km² на 800–1200 m. Власти Лучжоуа: база чаја — локалитети Бајшапо (白沙坡), Ђаоцзигоу и Фенгјуенпо (凤元坡) на 600–1200 m.
- Клима: Према чланку из 2014 — лето је вруће, зима блага, падавина је релативно мало, лети су честе суше. Власти Лучжоуа, напротив, пишу о обилним кишама.
- Земљиште: Података о саставу и киселости у пронађеним изворима нема.
- Рокови бербе: Према речима локалног чајног мајстора у вести из 2017, због надморске висине овај чај се бере десетак дана касније него у нижим пределима; референтно „7–10 дана раније“ јесте поређење са суседним популацијама.
5. Технологија производње
Документ са технологијом за знак нисам видео; групни стандард из 2021, према обавештењу округа, требало је да уреди и прераду, али његовог текста нема.
Општа шема класа, а не опис овог чаја: зелени — фиксација, увијање, сушење; црвени — венуће, увијање, оксидација, сушење. Која се шема и са којим режимима примењује на Гулињ Њупи Ча, у пронађеним изворима није наведено.
6. Органолептичке карактеристике
Описи су из референтног чланка и из речи представника локалног предузећа у вести из 2017; класу не наводе, захтевом знака нису.
- Изглед сувог листа: Збијен, благо повијен, зелен, са обилним белим маљама (紧致微曲，白毫嵌绿).
- Арома сувог листа: У пронађеним изворима нема описа.
- Арома напитка: Са кестењастом нотом (栗香) — наводе је сви пронађени описи.
- Укус: Мек и пун, са слатким накнадним укусом; чај подноси много пролива (醇厚回甘，耐冲泡).
- Боја напитка: Према референтном чланку — чиста и сјајна; у вести из 2017 — жута и сјајна (汤色黄亮).
- Чајно дно (прокувани лист): Према референтном чланку — уједначено, жутозелено, сјајно; у вести из 2017 — нежнозелено.
7. Хемијски састав
Референтни чланак наводи два скупа бројева, а они се не поклапају:
| Показатељ | Пролећни изданци „пупољак и два листа“, сув узорак | „Свеж лист“, према књизи „Сичуански чај“ (《四川茶叶》) |
|---|---|---|
| Полифеноли | 25,1 % | 29,27 % |
| Кофеин | 4,5 % | 4,15 % |
| Аминокиселине | око 2,1 % | нема података |
| Екстрактивне материје | нема података | 45,17 % |
Ниједан скуп не наводи годину ни метод анализе. Чланак из 2014. дао је за седам популација распон полифенола у пролећним изданцима 22,57–30,17 %. То су подаци о сировини соја, а не о готовом чају.
8. Припрема
Пракса класе — параметри зависе од тога који је чај од овог соја у рукама.
- Зелени: 80–85 °C, 3 g на 150 ml, први налив 40–60 секунди, стаклена чаша или гајван, два до три поновна налива.
- Црвени: 90–95 °C, 3 g на 150 ml, први налив око једног минута, гајван или порцелански чајник, неколико пролива са продужавањем.
9. Чување
Пракса класе. Зелени чај — у херметичком паковању, у фрижидеру на 0–5 °C, без светлости, влаге и мириса, потрошити у року од годину дана. Црвени — на сувом и тамном месту на собној температури, у чврстом паковању, далеко од мириса.
10. Цена и фалсификати
Података о ценама у пронађеним изворима нема.
- Како избећи фалсификате:
- Тражити географски сертификациони знак „古蔺牛皮茶“.
- Проверити да је произвођач из округа Гулињ.
- Имати на уму да „牛皮茶“ није јединствено име: у есеју о јунанској општини Бандунг (邦东乡) тако је названа једна од локалних дивљих чајних форми. То је друга биљка и други крај.
11. Занимљивости
- Име чају дао је лист: „воловска кожа“ — слика дебелог, густог листа.
- Према књизи „Сичуански чај“, коју цитирају власти Лучжоуа, принос овог соја је за 36,49 % већи него код других сојева.
- Стандард знака за чај разматран је на истој експертизи са стандардом за гулињске резанце.
12. Поређење са другим чајевима
- Ђунлијен Хунгча (筠连红茶): Црвени чај округа Јибин на југу Сичуана, такође заснован на локалном соју — Цаобајциен (早白尖).
- Јибин Цао Ча (宜宾早茶): Рани зелени чај Јибина на југу Сичуана.
- Бејчуан Тајци Ча (北川苔子茶): Зелени чај северозапада Сичуанске котлине, такође назван по локалном чајном грму.
У закључку:
Гулињ Њупи Ча је пре свега сој: семенска популација са дебелим тамнозеленим листом, дивља и полудивља у ували Ђаоцзигоу, призната од провинције 1985. Под његовим именом регистрован је географски знак, али који чај штити — зелени, црвени или оба — у пронађеним документима није наведено. Описи се слажу у кестењастој ароми, пуном укусу и постојаности на проливе; до текста групног стандарда то је најбоље што постоји.