Ђинсју Хунгча (Jīnxiù hóngchá, 金秀红茶) — црвени чај Ђинсју-Јао аутономног округа (金秀瑶族自治县) градске области Лајбин у Гуангси-Џуаншком аутономном региону. Округ лежи у планинама Дајаошан (大瑶山) са главним врхом Шенгтаншан (圣堂山, 1979 м); планине заузимају скоро три четвртине његове површине. Крајем 2014. године име је добило сертификат пољопривредне географске ознаке, а 2025. године Државна управа за интелектуалну својину (CNIPA) признала га је за производ са географском ознаком. Документ о заштити захтева уједначен црни сјајни лист, сјајно црвени напитак и густу арому са медом и цветним нотама.
1. Класификација и порекло
- Тип: Црвени чај (红茶, hóngchá) — класа је назначена у самом имену, а документ о заштити утврђује технологију црвеног чаја: вењење, увртање, ферментација, сушење.
- Категорија: Гуангсијски црвени чај; пољопривредна географска ознака (2014) и производ са географском ознаком (2025).
- Порекло: Кина, Гуангси-Џуаншки аутономни регион (广西, Guǎngxī), градска област Лајбин (来宾, Láibīn), Ђинсју-Јао аутономни округ (金秀, Jīnxiù).
- Зона заштите: Прилог уз објаву CNIPA наводи десет општина и вароши округа — Ђинсју, Луосјанг, Даџанг, Санђиао, Санђијанг, Тунгму, Џунгљанг, Чангдунг, Љусјанг и Тоупај — и у њима 77 сеоских одбора.
- Географске координате: 109°50′–110°27′ и. г. д., 23°40′–24°28′ с. г. ш. — према истом прилогу.
2. Историја и културни значај
- Историја:
- «Чајни канон». Округ пише да је Ђинсју једна од 42 чајне области поменуте у «Чајном канону» Лу Јуа (陆羽).
- Епоха Ћинг. Према описима округа и каталога брендова Гуангсија, чај Бајнју (白牛茶) из села Луојун општине Луосјанг и чај Дунгвен испоручивани су двору као данак. Друго име извори пишу различито: 东温茶 и 冬温茶.
- Епоха Републике. Округ наводи летопис округа Сјангсјен (象县志): најбољи су «Ћингшан чај» општине Џунгпинг, жутозелен и ароматичан, «东温茶» општине Даџанг и «Јао чај» планина Јаошан — «微红», црвенкаст, чији укус «隔宿其味不变» — не мења се ако напитак одстоји преко ноћи. Места Ћингшан, Дунгвен и Јаошан, према округу, сада су у границама Ђинсјуа. Цитат се преноси са одступањем: на окружној страници укус је «香滑», у каталогу брендова Гуангсија — «香清».
- 2011. Према извештају из 2025. године, округ је од ове године почео циљано да шири чајну индустрију.
- 2014. Крајем године име је добило сертификат пољопривредне географске ознаке Министарства пољопривреде (број AGI01554). Исте године чај је признат за «државни производ еколошке заштите порекла» (国家生态原产地保护产品) — то је посебан систем, не географска ознака.
- 2018. Ушао је на прву листу пољопривредних брендова Гуангсија.
- 2020. Према «Гуангси жибао», на X свекинеском такмичењу квалитета чаја «中茶杯» златне награде добила су три производа «Ђинсју Хунгча».
- 2025. CNIPA је објавом бр. 640 признала име за производ са географском ознаком — међу 1409 производа из једне објаве. Штампа из маја 2025. греши: пише о «двоструком признању» из 2014. и одмах — да округ тек намерава да поднесе пријаву.
- Назив: «Ђинсју» (金秀) — име округа; «хунгча» (红茶) — црвени чај.
- Културни значај: Ђинсју је аутономни округ народа Јао. Према публикацији «Синхуа» (2025), Јао у планинама Дајаошан од давнина сакупљају и праве чај за свакодневно пијење.
3. Ботанички опис и сировина
- Сорта / култивар: Према документу о заштити — одабране сорте погодне за црвени чај и локалне популације дивљег чаја: Бајнју (白牛茶), Дунгвен (东温茶), стара стабла Љусјанга (六巷古茶). Именоване култиваре документ не наводи.
- Дивља и стара стабла: Према округу, у Ђинсјуу има много дивљих чајних заједница, а старост појединих старих стабала, према процени стручњака, износи од неколико стотина до хиљаду година. Према «Синхуа», у округу постоје четири велике заједнице старих стабала, укључујући код Шангучена, Љусјанга и Бајнјуа на падинама Шенгтаншана; истраживање је спроведено заједно са Јужнокинеским пољопривредним универзитетом.
- Чај Бајнју: Каталог брендова Гуангсија назива га «ретком чувеном сортом» (名枞珍稀品种).
- Стандард бербе: Према документу — углавном пупољак са једним-два листа; бере се у партијама, у више наврата, остављајући на жбуну листове према његовој снази и старости. Рокове документ не наводи; «Гуангси жибао» помиње пролећну и јесењу бербу.
4. Тероар и особености узгоја
- Регион: Планине Дајаошан у централном делу Гуангсија, ближе истоку. Главни врх — Шенгтаншан, 1979 м; око њега је државни резерват природе.
- Надморска висина узгоја: Према каталогу брендова Гуангсија — 500–1979 м; публикација управе за надзор тржишта Гуангсија (2024) пише да се засади обично налазе на 1000–1200 м. Средиште округа, према «Синхуа», налази се на око 800 м надморске висине, код северног повратника.
- Клима: Према каталогу — блага, кишовита, са високом влажношћу ваздуха. Бројева у пронађеним изворима нема.
- Земљиште: Према документу — слабо кисело, pH 4,5–6,5, дубоко, растресито, добро дренирано, богато органском материјом. Тип земљишта документ не наводи.
- Шума: Према подацима округа, пошумљеност износи 87,99 %, а на сваки му засада долази 56 му шуме.
- Површина и производња: Подаци се разликују. «Гуангси жибао» (2020) — око 60 хиљада му у осам од десет општина, 120 милиона јуана; управа за надзор тржишта Гуангсија (2024) — крајем 2023. 39 хиљада му у седам општина, 1192 т, око 143 милиона јуана; штампа из 2025. према речима округа — 55 хиљада му, око 200 милиона јуана и истих 1192 т.
5. Технологија производње
Документ о заштити утврђује схему «свеж лист → вењење → увртање (или увртање са сечењем) → ферментација → сушење» и њене параметре:
- Вењење (萎凋, wěidiāo): Природно — у хладној проветреној просторији — или у коритима. Слој у кориту не дебљи од 12 цм у хладно кишно доба и 20 цм у вруће суво, на 20–30 °C; испод 20 °C ваздух се догрева.
- Увртање (揉捻, róuniǎn): Прво без притиска, затим са притиском, док не изађе сок и траке се не увију; грудва се разбија, лист се хлади и докотрљава.
- Ферментација (发酵, fājiào): У посебној просторији на 22–26 °C и влажности око 95 %, 5–8 сати, са два-три окретања. Завршава се када је лист равномерно бакарно-бронзан, травнати мирис је нестао и појавио се густ мирис зреле јабуке.
- Сушење (干燥, gānzào): Двапут. Прво — слој око 1 цм, врући ваздух 105–115 °C, 20–25 минута, затим 40 минута хлађења; друго — слој око 2 цм, 90 °C, 15–20 минута.
6. Органолептичке карактеристике
Опис је из документа о заштити, ако није другачије наведено.
- Изглед сувог листа: Траке или грануле, уједначене, црне са сјајем (外形（条形、颗粒）匀整，色泽乌润).
- Арома сувог листа: Података у пронађеним изворима нема.
- Арома напитка: Густа, са медом и цветним нотама (香气浓郁，突显蜜韵花香); документ не прецизира да ли се односи на суви лист или напитак.
- Укус: Мек и пун, са слатким повратком (滋味醇厚回甜).
- Боја напитка: Јарко црвена, сјајна (汤色红艳明亮). Управа за надзор тржишта Гуангсија (2024) назива је час црвеном, час «златкасто-жутом» (茶汤金黄清秀).
- Чајно дно (прокувани лист): Података у пронађеним изворима нема.
7. Хемијски састав
Физичко-хемијски захтеви документа о заштити:
| Показатељ | Норма |
|---|---|
| Пепео | не више од 6,5 % |
| Водорастворне екстрактивне материје | не мање од 35 % |
| Слободне аминокиселине | не мање од 2 % |
Према саопштењу о издавању марке «圣堂山1979» (2025), теафлавина у њој има 3,1 %; то су подаци за један производ из новинског саопштења, не норма за име. Података о кофеину у пронађеним изворима нема.
8. Припрема
Пракса класе за црвени чај.
- Температура воде: 90–95 °C.
- Количина чаја: 3 г на 150 мл.
- Посуђе: Гајван или порцелански чајник.
- Поступак:
- Загрејати посуђе.
- Ставити чај.
- Кратко испирање — по жељи.
- Прво наливање — око један минут.
- Разлити до краја, не остављајући чај у води.
- Четири-пет поновљених наливања са продужавањем.
9. Складиштење
Пракса класе. На сувом тамном месту на собној температури, у чврстом паковању, далеко од мириса.
10. Цена и фалсификати
Података о ценама у пронађеним изворима нема. Према «Гуангси жибао» (2020), откупљивачи из Фуђиана, Џеђианга, Гуангдунга и самог Гуангсија куповали су локални чај без паковања и продавали га под својим маркама.
- Како избећи фалсификате:
- Тражити знак географске ознаке и проверити да је произвођач из Ђинсју-Јао аутономног округа.
- Не мешати са «слатким чајем Дајаошана» (大瑶山甜茶): то је засебан заштићени производ истог округа, а прави се не од чајног грма Camellia sinensis.
11. Занимљивости
- Марка «圣堂山1979» названа је по главном врху Дајаошана и његовој висини.
- Према управи за надзор тржишта Гуангсија (2024), уз зид шољице напитак даје златкасти обруб — «златни прстен» (金圈).
- Планински аутономни округ као зона чајног имена јавља се у Гуангсију не једном: код мијао аутономног округа Жунгшуи постоји сопствени Дамјаошан Хунгча (大苗山红茶).
12. Поређење са другим гуангсијским црвеним чајевима
- Џаопинг Хунгча (昭平红茶): Црвени чај округа Џаопинг на истоку Гуангсија од сорте Фујун 6 (福云六号).
- Лингјун Хунгча (凌云红茶): Црвени чај северозапада Гуангсија од сорте Лингјун Бајхао (凌云白毫).
- Бајсе Хунгча (百色红茶): Окружно име црвеног чаја Бајсеа на западу Гуангсија, такође са тачним списком општина у зони.
У закључку:
Ђинсју Хунгча — црвени чај јао округа у планинама Дајаошан, где шума заузима скоро девет десетина територије, а главни врх се уздиже на 1979 м. Документ о заштити из 2025. утврђује сировину од одабраних сорти и локалног дивљег чаја, бербу пупољка са једним-два листа и технологију црвеног чаја, а од готовог чаја очекује црни сјајни лист, јарко црвени напитак и медно-цветну арому.
Извори
Географска ознака
Потпун списак — на страници „Извори“