Таојуан Даје Ча (Táoyuán dàyè chá, 桃源大叶茶) — „крупнолисни чај из Таојуана“: назив локалне сорте чајног грма и чаја од ње у округу Таојуан (桃源县) градске области Чангте на северозападу провинције Хунан. Почетак сорте дао је један дивљи грм пронађен 1969. године у планинама општине Тајпингпу; након више од двадесет година селекције и размножавања постао је провинцијска сорта „桃源大叶“. Под тим именом праве се зелени чајеви — пупољкасти, маођијен и лисни, — а сама сорта користи се и за црвени и за тамни чај. Стога назив означава не класу, већ сорту и место. Од краја 2000-их штити је географски сертификациони знак.
1. Класификација и порекло
- Тип: Није једна класа. Референтни описи деле производе на три линије — 桃源大叶芽茶 (пупољкасти чај), 桃源大叶毛尖 (маођијен) и 桃源大叶绿茶 (зелени чај); знак је издат за робу „茶叶“ — „чај“ без навођења класе. Сорта се користи и за црвени чај, и као сировина за тамни.
- Категорија: Чај локалне крупнолисне сорте; географски сертификациони знак.
- Порекло: Кина, провинција Хунан (湖南, Húnán), градска област Чангте (常德, Chángdé), округ Таојуан (桃源县, Táoyuán Xiàn). Родно место сорте — општина Тајпингпу (太平铺乡).
- Зона: Наведена је административна адреса носиоца знака; правну границу зоне производње нисам проверавао.
- Режим заштите: Географски сертификациони знак бр. 6230496, роба — 茶叶; носилац — Чајна индустријска асоцијација округа Таојуан (桃源县茶叶产业协会). Знак се налази на списку регистрованих географских ознака Државне управе за индустрију и трговину и у прегледу географских ознака владе Хунана за 2024. годину.
- Географске координате: Округ Таојуан — око 28,9° с. г. ш. и 111,5° и. г. д.
2. Историја и културни значај
- Историја:
- Древни чај из Вулина. Локални материјали наводе стих из „Записа о земљама Ђингџоу“ (荆州土地记) из доба Западног Ђина: „чај расте у свих седам округа Вулина, и он је најбољи“; Таојуан се убраја у тих седам округа.
- 1969 — проналазак. У планинама општине Тајпингпу, код места Луђијачунг (陆家冲), пронађен је дивљи крупнолисни грм. Локални текстови називају га хиљадугодишњим; старост није ничим потврђена.
- 1970–1980-е — селекција. Грм је одабиран и размножаван. Један приручник датира селекциони рад у период 1976–1992. и као извршиоце наводи окружну станицу за сорте чаја и институт за чај Пољопривредног универзитета Хунана.
- 1989. Сорта је прошла провинцијску научну експертизу.
- 1992. Покрајинска комисија за сорте пољопривредних култура одобрила је сорту под именом „桃源大叶“.
- 2005. Објављен је провинцијски стандард DB43/272-2005 „桃源大叶茶“.
- Крај 2000-их. Знак бр. 6230496 налази се на списку регистрованих географских ознака за 2009. годину.
- Назив:
- „Таојуан“ (桃源) — „извор брескви“, име округа; упућује на „Персијски извор“ Тао Јуанминга.
- „Даје“ (大叶, dàyè) — „крупан лист“, по главном обележју сорте.
- „Ча“ (茶, chá) — „чај“.
- Културни значај: За Таојуан то је сорта која је израсла од једног грма у индустријску грану округа, и истовремено име чаја. Локални текстови понављају о њему похвалну формулу „обликом се такмичи са лунгђингом, аромом надмашује билочун, укусом се бори са маофенгом“ (形赛龙井，香高碧螺，味斗毛峰) — то је похвала, а не опис.
3. Ботанички опис и сировина
- Сорта: 桃源大叶 (Táoyuán dàyè) — локална крупнолисна сорта, одабрана из једног дивљег грма.
- Грм: Према референтним описима — са полураширеном крошњом; гране су дебеле и прилично ретке.
- Лист: Крупан, мекан, елиптичан. О боји се извори разилазе: једни називају лист тамнозеленим, други жутозеленим и сјајним.
- Изданци: Дебели; пупољак је крупан, маљав. Један приручник описује изданак као зелен са пурпурноцрвеним одсјајем и наводи масу сто изданака „пупољак и три листа“ — 103,0 г.
- Време: Пролећни пупољци крећу, према истом приручнику, средином марта.
- Својства: Принос се описује различито: приручник о сорти назива га средњим, локални текстови високим. Отпорност на хладноћу и сушу — добра.
- Стандард бербе: За три линије у пронађеним изворима није наведен.
4. Тероар и особености узгоја
- Регион: Планине округа Таојуан, где се, према локалним описима, сусрећу гребени Сјуефенгшан (雪峰山) и Вулингшан (武陵山). Локални текстови називају чајним средиштем варошицу Чаанпу (茶庵铺) у дубини масива Вујуенђе (乌云界); кроз варошицу тече речица Иванси (夷望溪).
- Клима: Према локалном опису — влажна монсунска, прелазна од средње суптропске ка северној; блага, са обиљем воде.
- Надморска висина узгоја: Података у пронађеним изворима нема.
- Земљиште: У локалним описима — растресито и плодно; тачног типа у пронађеним изворима нема.
- Распрострањење сорте: Локални текст пише да сорта расте у петнаест округа и градова три провинције јужно од Јангцеа. Површине засада под сортом у самом Таојуану у пронађеним изворима без атрибуције се не наводе.
5. Технологија производње
Посебне технологије за сваку од три линије — пупољкасти чај, маођијен и лисни зелени — у пронађеним изворима нема. У наставку је општа шема класе за зелени чај, а не опис технологије Таојуан Даје Ча.
- Берба (采摘 — cǎizhāi): Млади пупољци и листови; за пупољкасти чај — само пупољци.
- Венуће (摊放 — tānfàng): Лист се распоређује у танком слоју, да би отишао део влаге.
- Фиксација (杀青 — shāqīng): Загревање зауставља оксидацију.
- Увијање (揉捻 — róuniǎn): За маођијен — у танке влати.
- Сушење (干燥 — gānzào).
6. Органолептичке карактеристике
Описи изгледа сваке од три линије у пронађеним изворима не постоје. Приручник о сорти даје кратку оцену зеленог чаја из ње — „арома чиста, укус пун и крепак“ (香气清纯、滋味浓爽); црвени дробљени чај од сорте назива посебно успелим.
- Изглед сувог листа: Описа у пронађеним изворима нема.
- Арома сувог листа: Описа у пронађеним изворима нема.
- Арома напита: За зелени чај од сорте — чиста (清纯).
- Укус: За зелени чај од сорте — пун и крепак (浓爽). Локални текстови наглашавају да чај подноси много налива.
- Боја напита: Описа у пронађеним изворима нема.
- Чајно дно (прокувани лист): Описа у пронађеним изворима нема.
7. Хемијски састав
Бројке у пронађеним изворима се разилазе, зато их наводим уз назнаку одакле су.
| Показатељ | Подаци | Одакле |
|---|---|---|
| Екстрактивне материје | 44,18 % | просек по пареним узорцима пролећа, лета и јесени 1987–1989. |
| Полифеноли | 31,69 % | мерење 1991. |
| Екстрактивне материје | до 49 % | локални текст без навођења методе |
| Полифеноли | 34 % | исти локални текст |
| Аминокиселине | 4,69 % | исти локални текст |
Прва два реда наводи публикација статистичке управе Хунана о сорти. То су подаци о сировини сорте, а не показатељи готовог чаја по стандарду. Извори се слажу у једном: сорта је богата екстрактивним материјама и полифенолима.
8. Припремање
Пракса класе за зелени чај — на њу се односе све три линије знака.
- Температура воде: 80–85 °C; за пупољкасти чај — ближе 80 °C.
- Количина чаја: 3 г на 150 мл.
- Посуђе: Стаклена чаша или бели гајван.
- Поступак:
- Загрејати посуђе.
- Ставити чај и налити воду низ зид.
- Први налив — након 40–60 секунди.
- Пити, остављајући део напитка.
- Долити воду.
- Три до четири поновљена налива; извори напомињу да чај од ове сорте подноси много налива.
9. Чување
Пракса класе за зелени чај. У херметичком паковању, у фрижидеру на 0–5 °C, без светлости, влаге и мириса; најбоље попити у року од годину дана.
10. Цена и фалсификати
Података о ценама у пронађеним изворима нема.
- Како избећи фалсификате:
- Тражити на паковању географски сертификациони знак бр. 6230496.
- Проверити да је произвођач из округа Таојуан.
- Имати на уму да име сорте не гарантује порекло: сорта је распрострањена далеко изван округа, а знак је само за чај из Таојуана.
- Утврдити која је од три линије у паковању — пупољкасти чај, маођијен или лисни зелени.
11. Занимљивости
- Цела сорта води порекло од једног дивљег грма пронађеног 1969. године.
- Од проналаска до одобрења сорте прошло је више од двадесет година.
- Име округа упућује на „Персијски извор“ — приповетку Тао Јуанминга о долини скривеној од света.
- Поред овог знака, округ има засебан назив за црвени чај — 桃源红茶.
12. Поређење са другим хунанским чајевима
- Шимен Јин Фенг (石门银峰): Зелени чај округа Шимен исте области Чангте; његово име, за разлику од Таојуан Даје, не именује сорту.
- Гуџанг Мао Ђијен (古丈毛尖): Хунански зелени маођијен из Сјангсија — за поређење са маођијеном од крупнолисне сорте.
- Јуејанг жути чај (岳阳黄茶): Чланак из корпуса наводи Таојуан Даје међу сортама од којих се прави жути крупнолисни чај.
- Анхуа Хеј Ча (安化黑茶): Тамни чај Анхуе; локални текст о сорти назива Таојуан Даје вредном сировином за црвени и тамни чај и повезује га са анхуанским тамним чајем.
У закључку:
Таојуан Даје Ча редак је случај када се име чаја поклапа са именом сорте. Један дивљи грм, пронађен 1969. године, постао је провинцијска сорта са крупним меким листом и дебелим маљавим изданцима, богатим екстрактивним материјама, а затим и знак под којим округ прави пупољкасти чај, маођијен и лисни зелени. Описа изгледа за сваку линију засад је мало, али је историја сорте праћена од проналаска до одобрења.