Менгхај Паша Ча (Měnghǎi Pàshā chá, 勐海帕沙茶) — географска ознака за чај са планине и сеоског одбора Паша (帕沙) у општини Геланхе округа Менгхај, Сишуангбана-Дајски аутономни округ, провинција Јунан. Паша лежи између Нањошања и Буланшања, а чајне публикације описују њен чај као средину између њих: снага Бањџана, ублажена слаткоћом. Класу производа документ ознаке не наводи; описи говоре о пуеру, али део листа иде и у црвени чај.
1. Класификација и Порекло
- Тип: Није утврђен: документ ознаке не наводи класу. Чајне публикације описују чај Паше пре свега као шенг пуер (生普, shēngpǔ). Према једном опису, лист „слатких“ стабала овдашњи сељаци користе за црвени чај сушен на сунцу (晒红, shàihóng), а горкасти — за пуер маоча (晒青, shàiqīng).
- Категорија: Чај старих вртова Менгхаја; географска ознака. Списак не прецизира њену врсту, а штампа назива ознаке округа сертификационим (证明商标).
- Порекло: Кина, провинција Јунан (云南, Yúnnán), Сишуангбана-Дајски аутономни округ (西双版纳, Xīshuāngbǎnnà), округ Менгхај (勐海县, Měnghǎi Xiàn), општина Геланхе (格朗和哈尼族乡, Gélǎnghé), сеоски одбор Паша — према описима, на југозападу општине, на 6 км од општинског центра.
- Суседи: Према описима, на истоку — сеоски одбор Паџен (帕真). До Нањошања, иако је у истој општини, има више од 30 км.
- Зона заштите: Списак наводи округ Менгхај као административну припадност носиоца ознаке; правну границу зоне нисам проверавао.
- Географске координате: Тачних координата у пронађеним изворима нема. Округ Менгхај лежи између 21°28′ и 22°28′ с. г. ш. и између 99°56′ и 100°41′ и. г. д.
2. Историја и Културни Значај
- Историја:
- Села народа Хани. Чајне публикације наводе пет села народа Хани: Паша Лаоџај (帕沙老寨, „старо“), Синџај („ново“), Џунгџај („средње“), Нањган (南干) и Лаодуан (老端). По локалном обичају, када у селу буде више од сто домаћинстава, део породица оснива ново; остала села описи изводе из Лаоџаја (Лаодуан — преко Синџаја). Старост Лаоџаја једни описи процењују на најмање петсто година, други на шестсто-седамсто.
- Предање о Бањџану. Каже се да су пре неких сто тридесет година насељеници из Паше основали данашње село Лао Бањџан, због чега чај Паше називају „једном од изворних линија“ бањџанског. Документалне потврде нема.
- Старост вртова. Старост старих стабала описи процењују на 200–500 година. Тврдња да вртови потичу још из епохе Танг у пронађеним изворима није ничим поткрепљена.
- Ознаке Менгхаја. Кrovna ознака „勐海茶“ пријављена је 2012. године од стране чајног центра округа, регистрована 2014. и уведена у употребу 2016. У списку ГИ ознака Јунана на крају 2019. за њом следи петнаест ознака по планинама и селима, међу њима „勐海帕沙茶“. Штампа из 2022. говори о шеснаест ознака округа — толико чајних ознака Менгхај има у списку, ако се рачуна и кровна.
- Назив: Значење имена описи тумаче различито. Једна публикација пише да „Паша“ значи „поштанска станица“: овде су се одмарали трговци на путу између котлина Менгхун и Даменглун. Друга — да на језику Ханија то значи „витка планинска шума“.
- Културни значај: Према описима, Хани Паше чувају начин живота: дрвене куће на стубовима, народна ношња, свој језик. Села и вртови су испреплетени: „у селу — чај, у чају — село“ (寨中有茶，茶中有寨).
3. Ботанички Опис и Сировина
- Сорта / Култивар: Локални крупнолисни чај старих вртова; сорта у пронађеним изворима није наведена. Свеж лист описују као дуг и меснат, са приметним белим маљицама (叶长肥硕，白毫显著).
- Старо дрво: Један од описа наводи „дрво бр. 1“ Паше: висина 7,1 м, обим при основи 197 см. Други пише да дрво-цар Лаоџаја, названо од Јунанског института за чај „Паша бр. 1“, у обиму достиже 2,1 м; неслагање нисам разрешио.
- Берба: Рокови у пронађеним изворима нису наведени. Описи говоре о раном почетку вегетације и дугој сезони бербе.
- Стандард бербе: У пронађеним изворима није наведен.
- Захтеви за сировину: Захтеве ознаке нисам видео.
4. Терроар и Посебности Узгоја
- Регион: Планински систем на југозападу општине Геланхе, између Нањошања и Буланшања.
- Надморска висина: Према описима, 1500–1800 м; највиша тачка планине — 1850 м, средња висина — око 1700 м. Срећу се и друге цифре: највиша тачка 1950 м, распон 1200–2000 м.
- Површина: Процене старих вртова се разилазе: „не мање од 2000 му“, око 2900 му, више од 3000 му.
- Клима: Према описима — током целе године магле и обилне кише, средња годишња температура око 22 °C, падавина око 1500 мм годишње.
- Земљиште: Описано је као плодно и растресито, богато шумским хумусом; тип земљишта у пронађеним изворима није наведен.
5. Технологија Производње
Технологија чаја под ознаком у пронађеним изворима није описана. За шенг пуер од старих стабала уобичајени редослед је следећи:
- Берба (采摘, cǎizhāi).
- Хлађење листа (摊晾, tānliàng).
- Фиксација у котлу (杀青, shāqīng).
- Увијање (揉捻, róuniǎn).
- Сушење на сунцу (晒干, shàigān): Добија се растресити маоча (晒青毛茶, shàiqīng máochá).
- Пресовање (紧压, jǐnyā): Није обавезно.
Ово је општа шема класе, а не опис технологије Менгхај Паша Ча.
6. Органолептичке Карактеристике
Описи испод чајне публикације и продавци дају за шенг пуер са старих стабала Паше. Званично их нико није везао за производ под ознаком.
- Спољашњи изглед сувог листа: У опису пресованог чаја једног произвођача — крупан, густо увијен, са меснатим маљавим пупољцима (条索粗壮紧结，芽头肥壮显毫).
- Арома сувог листа: Описа у пронађеним изворима нема.
- Арома напитка: Дубока и засићена (香沉而浓郁) или висока (香气高扬); продавци називају Пашу „првим ароматом Менгхаја“ (勐海第一香).
- Укус: Главна црта — чиста слаткоћа (清甜). Горчина је приметна, трпкост слаба, напитак мек и густ; горчина брзо прелази у слатки повратак, саливација је приметна (回甘生津); описи га називају чајем „с месом и с кости“ (有肉有骨). Уобичајена формула продаваца — „седам делова снаге Бањџана, три дела слаткоће Бингдаоа“ (七分班章气，三分冰岛甜).
- Боја напитка: Разилази се по описима: код младог маоча — зеленкаста (青绿色), код пресованог чаја — жута, светла и прозирна (黄亮透亮).
- Чајно дно (прокувани лист): Описа у пронађеним изворима нема.
7. Хемијски Састав
Физичко-хемијских података у пронађеним изворима нема.
8. Припремање
Пракса класе. Ознака не наводи класу; оријентири испод су за шенг пуер, како је чај Паше описан у чајним публикацијама.
- Температура воде: 95–100 °C.
- Количина чаја: 5–8 г на 110–150 мл.
- Посуђе: Гајван или глинени чајник.
- Поступак:
- Загрејати посуђе.
- Ставити чај; пресовани — пажљиво одломити, не мрвећи лист.
- Кратко испрати лист кључалом водом и одлити.
- Прва наливања — 10–15 секунди.
- Расточити потпуно.
- Додавати време са сваким наливањем; један од описа прати укус до двадесетог налива.
9. Чување
Пракса класе. Шенг пуер се чува на сувом, чистом, проветреном месту без светлости и страних мириса, у пропусној амбалажи. Продавци називају чај Паше погодним за старење.
10. Цена и Фалсификати
Података о ценама у пронађеним изворима нема. Продавци пишу да је Паша мање позната од Бањџана или Бингдаоа и да је по цени повољнија од других старих вртова Менгхаја. Један аутор указује да је до 2010. Паша била јефтинија од Нањошања, а сада предводи цене општине Геланхе.
- Како избећи фалсификате:
- Тражити ознаку „勐海帕沙茶“ и проверити да је произвођач из округа Менгхај.
- Имати на уму суседа: према речима чајне публикације, под именом Паше често се продаје чај суседног Паџена, где су вртови нижи.
- Не мешати Пашу са Нањошаном: један од описа пише да је Паша дуго прибрајана Нањошану.
11. Занимљиве Чињенице
- По предању, село Лао Бањџан основали су насељеници из Паше.
- Име планине тумаче и као „поштанску станицу“ и као „витку планинску шуму“.
- У приручнику познатих села, на који се ослања наша енциклопедија, Паша је сврстана у меку ароматску линију Менгхаја: „меко-слатка, са цветном нотом“ (柔甜花香).
12. Поређење са суседним чајевима
- Нањошан (南糯山): Суседна планина исте општине, мека и ароматична; описи стављају Пашу поред ње.
- Лао Бањџан (老班章): Моћан буланшански чај; по предању, његово село основали су насељеници из Паше.
- Лао Мање (老曼峨): Горак буланшански чај; описи истичу да горчина Паше не досеже до њега.
- Бингдао (冰岛): Сладак чај Линцана, са којим Пашу пореди пословица продаваца.
У закључку:
Менгхај Паша Ча — ознака планине између два пола Менгхаја, која, према описима, узима од оба: снагу буланшанских чајева и слаткоћу нањошанских. Пет села народа Хани међу вртовима, висине око 1700 м и предање о сродству са Бањџаном — то је оно што се о њој зна. Докумената о самој ознаци, осим реда у провинцијском списку, нисам нашао.