Qījìng chá

Циђинг Ча (Qījìng chá, 七境茶) — пржени зелени чај округа Луојуен (罗源县) градске области Фуџоу, провинција Фуђен; описно — „чај седам ђинга“. „Ђингом“ (境, jìng) овде се називала група села: седам ђинга варошице Силан (西兰) заједно је подигло храм, прозван Циђингтанг (七境堂), и чај је добио име по њему. Препознатљива одлика чаја — „тачке пржења“ (爆点, bàodiǎn) на збијеним повијеним листићима, траг наглог високотемпературног пржења. Име је заштићено сертификационом ознаком од 2012. године, пољопривредном географском ознаком од 2014, а 2025. признат је за производ са географском ознаком у јединственом систему Државне управе за интелектуалну својину (CNIPA).

1. Класификација и Порекло

• Тип: Зелени чај (绿茶, lǜchá), пржени — чаоћинг (炒青, chǎoqīng). „Велики речник кинеског чаја“ (《中国茶叶大辞典》) у цитату покрајинског часописа дефинише га као „пругасти пржени зелени чај“.
• Категорија: Историјски чај округа са три режима заштите: ознака (2012), пољопривредна ознака (2014), производ са географском ознаком (2025).
• Други називи: Циђингтанг ључа (七境堂绿茶); у свакодневном говору „луојуенски зелени“ (罗源绿); историјски „луојуенски врхови“ (罗源尖子, Luóyuán jiānzi); среће се и „јуенминг љу“ (元明绿).
• Порекло: Кина, провинција Фуђен (福建, Fújiàn), градска област Фуџоу (福州, Fúzhōu), округ Луојуен (罗源, Luóyuán).
• Зона заштите: Према опису пољопривредне ознаке — седам старих ђинга (21 село) са проширењем на суседе. Језгро — варошице Бајта, Силан, Хокоу и градић Фејџу; укупно 11 варошица и градића, 152 административна села.
• Географске координате: Округ Луојуен — 26°23′–26°39′ СГШ, 119°07′–119°54′ ИГД.

2. Историја и Културни Значај

• Историја:
  • 782. година. Према „Хроници округа Луојуен“, за време династије Танг овде је већ постојао порез на чај.
  • Крај династије Сунг. Према предању, достојанственик Сунг Бин (宋滨) се после пада династије склонио у Силан и наговорио сељаке седам ђинга да прошире засаде.
  • 1417. и 1485. година. Према часопису „Јенхуанг цунгхенг“ (2018), 1417. у спомен на Сунг Бина подигнут је први храм, затим још шест, а 1485. становници седам ђинга су сакупљеним новцем подигли усред њих храм Тајшана — Циђингтанг.
  • Епоха Минг. Према опису ознаке, у годинама Чунгџен чај је даван двору. Есеј у „Гуангминг жибаоу“ (2016) наводи миншку формулу „луојуенски чај — први“ (罗源茶品第一); чај је одлазио у радње Пекинга и Тјенђина.
  • Епоха Ћинг. Према истом есеју, за време Гуангсјуа сто ђина коштало је до седамдесет ланга сребра — отприлике 15 % скупље од других зелених чајева.
  • Крај 1940-их. Према локалној публикацији из 2013, због рата чај је готово нестао; име „циђингљу“ остало је само у старим радњама Тјенђина.
  • 1974. Према публикацији из 2017, чај је поново почео да се производи; развијао се у Силану, Шибишји (石壁下), Јуенћену (院前) и Хунгшану (洪山).
  • 1969–1981. Према часопису из 2018, од 1969. до 1973. подручје је прешло на сушење топлим ваздухом (烘青, hōngqīng), после 1974. враћено је пржење, а од 1981. прешло се на машине.
  • 2011–2014. Године 2011. изворна сорта увршћена је у покрајински програм заштите генетичких ресурса, а 2012. регистрована је ознака. Министарство пољопривреде је 28. јула 2014. објавом бр. 2136 ставило чај под заштиту (потврда AGI01468, носилац — Чајно удружење округа Луојуен).
  • 2018. Техника израде увршћена је у пети покрајински списак нематеријалног наслеђа; есеј „Фуџоу ванбао“ (март 2018) везује уврштавање за претходну годину.
  • 2025. Пошто је Министарство пољопривреде 2022. прекинуло такве регистрације, CNIPA је признао циђингча за производ са географском ознаком — међу десет производа Фуџоуа.
• Назив: „Ци“ (七) — „седам“, „ђинг“ (境) — стара јединица поделе села. Према опису ознаке, то су ђинзи Сиџу (西竹, он је Силан), Ченгјанг (程洋), Чангван (长弯), Шиба (施灞), Тингјанг (廷洋), Шоућао (寿桥) и Хунгјанг (洪洋). „Фуџоу ванбао“ (2018) уместо Тингјанга наводи Јенјанг (延洋).
• Културни значај: Према часопису из 2018, на дан Ћингминг становници седам ђинга долазе у Циђингтанг да запале тамјан и замоле дух Сунг Бина за добру бербу чаја.

3. Ботанички Опис и Сировина

• Сорте / Култивари: Према опису ознаке — углавном локални луојуенски цајча (菜茶, càichá): средње касни, пупољци снажни, чланци кратки, лист дебео и крт. Као погодне наведене су и Мејџан (梅占), Хуангдан (黄旦) и Ђингуањин (金观音). У округу је узгојена и од покрајине одобрена сорта Жунгчуенцао (榕春早).
• Стандард брања: Један пупољак са једним листом.
• Време брања: Према локалној публикацији, од Ћингминга до сезоне Бајлу, три бербе годишње; најбољи чај — између Ћингминга и Гујуа.

4. Тероар и Особености Узгоја

• Регион: Источна обала Фуђена: округ је са три стране окружен планинама, на североистоку излази на унутрашње море Сандуао, током целе године дувају источни ветрови.
• Надморска висина узгоја: Више од 60 % засада — на брежуљцима 400–800 м; највиша тачка округа — планина Њумушен, 1251 м.
• Клима: Према опису ознаке — суптропска морска монсунска: 15,7–19,1 °C просечно годишње, падавина 1500–2150 мм, влажност око 82 %, магле и расута светлост у пролеће.
• Земљишта: Црвена и жута, дубока, слабо кисела (pH 4,5–6,5); у зони заштите — чешће црвена, са дробљенцем, у подножју гранитних брежуљака, неретко са изворима.
• Обим: Према опису ознаке, за 2014. годину — 32 хиљаде му засада и 3748 т годишње; према подацима округа са краја 2021. — 43 хиљаде му, 8867 т и 282 милиона јуена прихода.

5. Технологија Производње

Опис ознаке упућује на „Технички правилник за узгој и прераду циђингче“ (《七境茶种植与加工技术规程》) и посебно захтева нагло високотемпературно пржење при сушењу (高温爆炒, gāowēn bàochǎo). Текста правилника у пронађеним изворима нема; сажетак описа је следећи:

1. Растирање свежег листа (摊放, tānfàng).
2. Фиксација (杀青, shāqīng).
3. Увијање (揉捻, róuniǎn): Лист се више пута увија и пржи, све док увијени облик не постане сличан „фитиљу петарде“.
4. Сушење: Опис ознаке наводи предсушење (初烘, chūhōng), високотемпературно претходно пржење (高温毛炒, gāowēn máochǎo) и завршно пржење (足炒, zúchǎo).

Есеј „Фуџоу ванбао“ (2018) притом пише да при сушењу „температура не сме бити превисока“; часопис из 2018. помирује оба описа двема фазама — нагло јак жар на почетку поновног пржења и снижена температура при завршној обради. Температуре и времена ниједан извор не даје.

6. Органолептичке Карактеристике

Референца — опис пољопривредне ознаке.

• Изглед сувог листа: Збијени повијени увијени листићи, масно зелени са сивкастим преливом, са сјајем; тачке пржења јасно видљиве (条索紧结弯曲、色泽油绿稍灰、有光泽、爆点明显).
• Арома сувог листа: Посебног описа у пронађеним изворима нема.
• Арома напита: Свежа, нежна и постојана, са јасним тоном кестена и цветном нотом (香气鲜嫩持久，栗香显带花香).
• Укус: Пун, свеж и окрепљујући (滋味浓厚鲜爽).
• Боја напита: Нежно зелена, сјајна (汤色嫩绿明亮).
• Чајни лист после кувања (дно): Нежно зелен, мекан, сјајан (叶底嫩绿软亮).

Квалитете чаја опис своди на „четири савршенства“ (四绝): високу арому, свеж укус, смарагдну боју, подноси много налива.

7. Хемијски Састав

Опис ознаке наводи следеће показатеље:

Показатељ	Садржај
Водорастворљиве екстрактивне материје	41,98–46,21 %
Чајни полифеноли	28,98–36,41 %
Слободне аминокиселине	4,8–4,85 г на 100 г

Метод и узорак опис не наводи; ово је карактеристика наведена приликом регистрације, а не норма стандарда.

8. Припремање Чаја

Пракса класе за зелени чај.

• Температура воде: 80–85 °C.
• Количина чаја: 3 г на 150 мл.
• Посуђе: Стаклена чаша или бели гајван.
• Поступак: Загрејати посуђе, налити воду низ зид, први налив — после 40–60 секунди, затим два до три поновна налива, остављајући део напитка.

9. Чување

Пракса класе. У херметичком паковању, у фрижидеру на 0–5 °C, без светлости, влаге и мириса; најбоље попити у року од годину дана.

10. Цена и Фалсификати

Савремених цена у пронађеним изворима нема.

• Како избећи фалсификате:
  • Тражити ознаку географског порекла: према правилима ознаке, користити је могу само они који су закључили уговор са носиоцем — Чајним удружењем округа Луојуен.
  • Проверити да је произвођач из једанаест варошица и градића зоне.

11. Занимљиве Чињенице

• Чај није добио име по планини нити по сорти, већ по храму који је подигло седам група села 1485. године.
• Локални цајча наведен је међу сортама основе заштићеног фуџоуског јасминовог чаја (као „罗源七境菜茶“).
• Чланак „Фуђен жибао“ из 2013. приписује похвалу чају „Чајном канону“ Лу Јуа, а есеј из 2016 — приручнику „Џунггуо ча ђинг“ (《中国茶经》). Потврде у трактату Лу Јуа у пронађеним изворима нема.

12. Поређење са Другим Чајевима

• Тјеншан Ључа (天山绿茶): Историјски зелени чај суседног округа Нингде, али сушен топлим ваздухом; Циђинг Ча — пржени, са тачкама пржења.
• Фуџоу Молихуа Ча (福州茉莉花茶): Јасминов чај Фуџоуа; Луојуен улази у његову зону, а локални цајча — у број сорти основе.
• Вупинг Ључа (武平绿茶): Фуђенски пржени зелени чај са запада покрајине.

У закључку:

Циђинг Ча — приобални пржени зелени чај Луојуена са именом од храма седам ђинга: збијени повијени масно зелени увијени листићи са тачкама пржења, арома кестена са цветном нотом, пун свеж укус. Иза њега стоје предање о Сунг Бину, храм из 1485, пропаст 1940-их, обнова 1970-их и три режима заштите од 2012. до 2025.

Извори

Географска ознака

• CNIPA 地理标志产品认定 №640

Потпун списак — на страници „Извори“