Ченгбу Дунгча (Chéngbù dòngchá, 城步峒茶) — чај из Ченгбу-Мјао аутономног округа (城步苗族自治县) градског округа Шаојанг на југозападу провинције Хунан, уз границу са Гуангсијем. 峒茶 (dòngchá) је име локалне популације чајног грма, а не класа: од ње се некада правио дробљени црвени чај за извоз, а данас се прави црвени и зелени, док народности Мјао и Дунг из тог округа од давнина од њеног листа кувају основу за уљани чај. Шаојаншка тржишна управа назива је једном од четири најбоље локалне популације грма у Хунану и сврстава је у јужни крупнолисни дрвенасти тип. Од 2022. године име је заштићено географским сертификационим знаком.
1. Класификација и порекло
- Тип: Класа није утврђена: име означава популацију грма и место, а класу производа извори не наводе. Референтни чланак сматра да је сировина погодна и за црвени и за зелени чај, „посебно за црвени“.
- Категорија: Чај локалне популације грма; географски сертификациони знак (2022).
- Порекло: Кина, провинција Хунан (湖南, Húnán), градски округ Шаојанг (邵阳, Shàoyáng), Ченгбу-Мјао аутономни округ (城步, Chéngbù).
- Зона: Покрајински списак из 2024. наводи округ Ченгбу као административну припадност носиоца знака; правну границу зоне нисам пронашао. Референтни чланак наводи општине и варошице у којима расте та популација: Тингпинг (汀坪), Вејси (威溪), Жулин (儒林), Лањунг (兰蓉), Бајмаопинг (白毛坪), Утуан (五团), Чангањинг (长安营) и Данкоу (丹口).
- Географске координате: За подручје Гаомеј — Пенгдунг у општини Тингпинг референтни чланак даје 25°58′–26°02′ с. г. ш. и 110°14′–110°20′ и. г. д.
2. Историја и културни значај
- Историја:
- Стари записи. Референтни чланак наводи стих из „Летописа земље Ченгбу“ (城步乡土志): „茶有八峒茶·略可采用“ — „од чајева постоји чај осам дунгова, делимично употребљив“. Локалне публикације преносе је другачије — „城步有八峒茶，可采“; првобитни извор нисам видео.
- 1974–1982 — налази. Према истом чланку, 1974. године пронађен је високи дивљи грм са широким дебелим листом; 1975. стручњаци Хунанског пољопривредног института описали су га као полудрвенасти крупнолисни чај. Године 1982. код Цаођијавања (曹家湾) пронађен је грм висине 7,28 м са пречником стабла 41,1 цм.
- Оглед пресађивања. Од 1975. до 1980. покушано је гајење те популације у другом делу Шаојанга; грмови су постали жбунасти, лист је постајао ситнији, те је она проглашена екотипом везаним за своје место.
- 1980-е — дробљени црвени чај. Референтни чланак наводи да је 1984. дробљени црвени чај из те популације фабрике Ћилипинг (七里坪) добио звање покрајински квалитетног производа, а да је процват наступио средином 1980-их: сав лист је откупљиван за извоз. Повлачењем кинеског црвеног чаја са спољног тржишта средином 1990-их популација је запала у опадање.
- 1986–1987 — сорта. У јуну 1986. популација је призната за покрајинску локалну сорту; 1987. то је потврдила покрајинска комисија за сорте.
- 2020. Према референтном чланку, округ је прогласио заштиту и евидентирање старих чајних стабала.
- 2022 — знак. Државна управа за интелектуалну својину је у 1777. издању билтена жигова објавила „城步峒茶“ као географски сертификациони знак; референтни чланак датира почетак важења на 28. јануар 2022. За Шаојанг је то био први нови географски знак те године — тако је саопштила окружна тржишна управа 23. фебруара.
- Назив:
- „Ченгбу“ (城步) — име округа.
- „Дунг“ (峒, dòng) — према референтном чланку, тако су се звале јединице управе у планинским земљама Мјао; за време династије Минг у Ченгбуу је било пет таквих „дунгова“. Чај је „назван по месту“ — отуда 峒茶.
- Културни значај: „Хунан жибао“ пише да је код народа Мјао и Дунг из Ченгбуа одавно уобичајено да се пије уљани чај (油茶, yóuchá), да је ченгбушки уљани чај уписан у покрајински списак нематеријалног наслеђа и да је његова главна сировина управо лист 峒茶.
3. Ботанички опис и сировина
- Популација: Семенска (有性系) локална популација. Званична саопштења називају је јужним крупнолисним дрвенастим типом (南方大叶种乔木型); референтни чланак на другом месту пише „мало дрво, средњелисна, средњег рока“ (小乔木型，中叶类，中生种). Извори не објашњавају ово неслагање.
- Два облика: Према боји зрелог листа мештани разликују „зеленолисни дунгча“ (青叶峒茶, зову га још 竹叶茶 и 绵茶) и „жутолисни дунгча“ (黄叶峒茶).
- Грм и лист: Према референтном чланку — стабло је изражено, гране ретке; лист је дугуљасто елиптичан, зелен или тамнозелен, сјајан. Млади изданци су жутозелени, јако маљави, дуго остају нежни.
- Рокови: Пролећни пупољци крећу крајем марта, берба почиње средином априла — према истом чланку.
- Стандард бербе: За чај под знаком у пронађеним изворима нема података.
4. Тероар и особености узгоја
- Регион: Југозапад Хунана, додир са Гуангсијем. „Летопис Шаојанга“, који референтни чланак цитира, смешта главно подручје у општину Тингпинг на граници са гуангсијским окрузима Лунгшенг и Цијуен, на северозападном рубу гребена Јуеченглинг (越城岭).
- Надморска висина узгоја: 300–700 м у подручју Тингпинга — према референтном чланку; исти чланак помиње скупине старих грмова изнад 1700 м у националном парку Наншан.
- Клима: Према референтном чланку — око 18 °C просечно годишње, 1560,7 мм падавина, око стотину магловитих дана.
- Земљиште: Претежно црвенице, слабо киселе (pH 5,0–5,5), са садржајем органске материје 3,09 % — према референтном чланку и тамо наведеном окружном летопису.
- Обим: Према саопштењу тржишне управе Шаојанга (2022) — 30 хиљада муа засада; референтни чланак за 2020. наводи преко 40 хиљада муа дивљих и засађених грмова.
5. Технологија производње
Документ са захтевима за технологију чаја под знаком нисам видео. Пронађени извори описују три линије.
- Дробљени црвени чај. Главни производ 1980-их, за извоз; параметри обраде у пронађеним изворима не постоје.
- Савремени чајеви. Референтни чланак помиње производњу црвеног и зеленог чаја, али технологију не описује.
- Чајне погаче за уљани чај. Према референтном чланку, лист се бере око Ћингминга и Гујуа, кува се у гвозденом котлу са пиринчаном водом, неколико сати крчка на слабој ватри, врућ измеси, обликује у погаче величине шака и досуши на ватри и сунцу.
6. Органолептичке карактеристике
Под знаком се налазе чајеви различитих класа, па заједничког описа нема. У наставку је опис црвеног чаја из те популације према референтном чланку.
- Изглед сувог листа: У пронађеним изворима нема описа.
- Арома сувог листа: У пронађеним изворима нема описа.
- Арома напитка: За црни чај — пуна и дуготрајна (香气浓郁持久), са цветно-медним тоном (花蜜香).
- Укус: За црни чај — благ (醇和), на другом месту у истом чланку — благ и освежавајући (醇和爽口).
- Боја напитка: За црни чај — густоцрвена и сјајна (红浓明亮).
- Чајни остатак (закувани лист): У пронађеним изворима нема описа.
За уљани чај, према истом чланку, жутолисни облик даје гушћи укус и подноси више доливања од зеленолисног.
7. Хемијски састав
Референтни текстови наводе проценте полифенола, аминокиселина, катехина и екстрактивних материја, али се бројке међусобно разилазе чак и унутар истог текста, а метод и узорак нису наведени. Зато их не преносим.
8. Припрема
Пракса класе — параметри зависе од тога који је чај у рукама.
- Црни: 90–95 °C, 3–5 г на 150 мл, прво натапање 15–30 секунди у гајвану, затим четири-пет доливања са додатком од 10–15 секунди.
- Зелени: 80–85 °C, 3 г на 150 мл, прво натапање 40–60 секунди у стакленој чаши или гајвану, два-три поновна доливања.
9. Чување
Пракса класе. Зелени чај — у херметичком паковању, у фрижидеру на 0–5 °C, без светлости, влаге и мириса, потрошити у року од годину дана. Црни — на сувом тамном месту на собној температури, у чврстој амбалажи, далеко од мириса.
10. Цена и фалсификати
Података о ценама у пронађеним изворима нема.
- Како избећи фалсификате:
- Тражити на паковању географски сертификациони знак „城步峒茶“.
- Проверити да је произвођач из округа Ченгбу.
- Погледати на етикети класу чаја: под истим именом излазе и црни и зелени.
11. Занимљивости
- Грм висине 7,28 м из Цаођијавања референтни чланак назива највишим чајним стаблом Хунана.
- Реч „峒“ у имену није „пећина“, већ стара управна јединица у планинама Мјао.
12. Поређење са другим чајевима
- Таојуен Даје Ча (桃源大叶茶): Друго хунанско име, настава на локалној крупнолисној сорти; такође без јединствене класе.
- Жученг Бај Мао Ча (汝城白毛茶): Хунански чај из локалног крупнолисног дивљег ресурса.
- Баођинг Хуанг Ђин Ча (保靖黄金茶): Хунански чај назван по локалној сорти — зелени; од исте сорте прави се и црвени.
У закључку:
Ченгбу Дунгча је име не класе, већ живе популације грма из планина на додиру Хунана и Гуангсија. Њена историја — стара стабла пронађена 1970–1980-их година, извозни дробљени црни чај, опадање и повратак под географским знаком 2022. Извори се слажу у главном: сировина се најбоље отвара у црвеном чају, а код куће код народа Мјао и Дунг иде у уљани чај.