Sōngbǎi chángqīng chá

Сунгбаи Чангћи Ча (Sōngbǎi chángqīng chá, 松柏長青茶) је оолонг са висоравни Сунгбаилин (松柏嶺, Sōngbǎilǐng) у општини Мингђијен округа Нантоу на Тајвану. Према тајванском часопису из 1990. године, име је дато након обиласка тог краја у јануару 1975. како би се прославио локални чај, и након тога се тако називао сав чај произведен у Сунгбаилину; раније је био познат као „Пуџунг Ча“ (埔中茶). Дакле, према том часопису, то је име краја, а не сорте грма ни засебног бренда. Сам крај је у службеним публикацијама добро описан: висораван са црвеним земљиштима где расту Ђин Сјуен, Цуеј Ји, оолонг и Си Ђи Чуен. О самом чају извори говоре штуро: технолошке карте нема, ознака порекла уз то име у пронађеним списковима не постоји, а једини пронађени опис укуса потиче из 1990. године.

1. Класификација и Порекло

• Тип: Оолонг (烏龍茶, wūlóngchá). Часопис „Сјангђијен сјаолу“ (鄉間小路, Xiāngjiān xiǎolù, 1990), чији текст је лекторисала Тајванска покрајинска станица за унапређење чаја (台灣省茶業改良場), говори о оолонгу из краја Сунгбаилин. Степен оксидације и печења у пронађеним изворима није наведен.
• Облик листа: Описи се разилазе. Часопис из 1990. назива лист увијеним (曲捲, qūjuǎn); у рускојезичној чајној средини називали су га једним од „полусферних баоџунгова“ (半球形包種茶, bànqiúxíng bāozhǒng chá). Према чланку сарадника тајванске чајне станице у билтену пољопривредног ресора (2012), полусферни баоџунг је оолонг у ширем смислу, а у шестобојној класификацији „плаво-зелени чај“ (青茶, qīngchá). У садашњој класификацији станице (2024) кугласти оолонзи се деле на оолонге лаке ароме (清香型球形烏龍茶, qīngxiāngxíng qiúxíng wūlóngchá) и печене ароме (焙香型球形烏龍茶, bèixiāngxíng qiúxíng wūlóngchá); којој групи припада Сунгбаи Чангћи Ча, у пронађеним изворима није речено.
• Категорија: Нископланински тајвански оолонг (према часопису из 1990. око 500 м); према истом часопису, име целокупног чаја тог краја, односно регионално име, а не сорта и не засебан бренд.
• Порекло: Тајван (臺灣, Táiwān), округ Нантоу (南投縣, Nántóu xiàn), општина Мингђијен (名間鄉, Míngjiān xiāng), висораван Сунгбаилин. Према часопису из 1990, крај лежи на јужном крају гребена Багуашан (八卦山脈, Bāguà shānmài).
• Ознака порекла: У пронађеним списковима је нема. У списку пољопривредног ресора из 2014. од 13 тајванских чајних ознака порекла (產地證明標章, chǎndì zhèngmíng biāozhāng) тог имена нема, а у списку Завода за интелектуалну својину Тајвана из августа 2026. међу носиоцима ознака за чај нема управе општине Мингђијен.
• Географске координате: За крај се у изворима не наводе. Научно истраживање из 2025. ограничава свој крај, нископланински Мингђијен (0–500 м), где су аутори одабрали осам вртова, координатама 23°50′25″–23°52′39″ с. г. ш. и 120°37′34″–120°39′24″ и. г. д.; улази ли он у зону Сунгбаилина, истраживање не каже.

2. Историја и Културни Значај

• Историја:
  • Почетак узгајања чаја. Датуми се разилазе. Часопис из 1990. пише да се у крају Сунгбаилин чај производи „више од двеста година“, односно отприлике од краја XVIII века. Часопис „Јуенђијен“ (遠見, Yuǎnjiàn, 2018) историју чаја општине води од краја епохе Ћинг, када је породица Ванг из Ансија (安溪王氏家族) донела са континента оолонг сорте.
  • Ранија имена. Према часопису из 1990, чај краја звали су „Пуџунг Ча“ (埔中茶, Pǔzhōng chá), јер се област у старини звала Пуџунг (埔中). „Јуенђијен“ наводи два ранија имена, „埔中茶“ и „Сунгбаикенг Ча“ (松柏坑茶, Sōngbǎikēng chá), и пише да су по њима чај знали широм Тајвана.
  • Јануар 1975. Према часопису из 1990, Ђијанг Ђинггуо (蔣經國, Jiǎng Jīngguó), тадашњи председник Извршног јуена, а касније председник, обишао је Сунгбаилин, распитивао се о производњи и пласману чаја и саслушао извештај начелника округа Лиу Јујуа (劉裕猷, Liú Yùyóu): оолонг тог краја је добар, али мало познат. Да би се локалном чају створила репутација, било је потребно посебно и репрезентативно име, па је чају дато име „松柏長青茶“. Часопис назива Лиу Јујуа „бившим начелником округа“, тако се називао 1990. године; према кинеској Википедији, округом Нантоу је руководио од 1973. до 1981, дакле 1975. је био актуелни начелник.
  • Друга верзија. „Јуенђијен“ (2018) пише другачије: 1975. је Ђијанг Ђинггуо три пута долазио у Мингђијен, пробао „松柏坑茶“, високо га оценио и назвао „松柏長青茶“. У рускојезичној чајној средини кружила је и трећа верзија, да је име наводно дао Ђијанг Ђијеши (Чанг Кај Шек); пронађени кинески извори то не потврђују и наводе Ђијанг Ђинггуа.
  • Покрајински програм. Према часопису из 1990, након доделе имена препознатљивост чаја је одмах порасла, а покрајинска влада га је подржавала „програмом обнове чаја 松柏長青“ (松柏長青茶振興計劃). Године и садржај програма су непознати.
  • 1980–1990-е. Према „Јуенђијену“ (2018), у време успона конзервираних чајних напитака Сунгбаилин је био главни снабдевач листом за две марке конзервираног чаја.
  • 2005–2007. Према билтену пољопривредног ресора „Нунгџенг ју нунгћинг“ (農政與農情, 2014), крајем 2005. трећа лица су у НР Кини регистровала „松柏長青“ заједно са другим познатим називима тајванских чајних места као жиг. Тајвански Савет за пољопривреду поднео је у НР Кини захтев за њихово поништавање, и 2007. су поништена четири таква жига, Алишан (阿里山, Ālǐshān), Жијуетан (日月潭, Rìyuètán), Лишан (梨山, Líshān) и Вуше џи чуен (霧社之春, Wùshè zhī chūn). „松柏長青“ међу њима није наведен; како је окончан случај са тим жигом, билтен не саопштава.
  • 2018. Према „Јуенђијену“, бивши начелник општине се сећао да је у најбољим годинама чајна површина Мингђијена достизала 2700 ha, а чајних фабрика је било више од двеста. За 2018. часопис наводи око 2004 ha и око 70 фабрика које раде за мреже чајних напитака, а саму општину назива главном базом Си Ђи Чуена на Тајвану. Више од десет хиљада од око 38 хиљада становника општине, према часопису, живи од чаја. Један од локалних произвођача рекао је часопису да „ова планина“ (Сунгбаилин) мрежама свеже куваних напитака даје око 4000 t Си Ђи Чуена годишње.
• Назив:
  • Писање. 松柏長青茶 традиционалним карактерима, као у тајванским изворима; билтен из 2014. наводи кратки облик „松柏長青“ међу познатим називима чајних места Тајвана (著名產茶地名, zhùmíng chǎnchá dìmíng).
  • Значење. 松柏 (sōngbǎi) „бор и чемпрес“, и то је уједно почетак локалних топонима Сунгбаилин (松柏嶺) и Сунгбаикенг (松柏坑); 長青 (chángqīng) „зимзелен“; 茶 (chá) „чај“. Зашто је одабрано баш то име, извори не објашњавају: часопис из 1990. пише само да је име морало бити посебно и репрезентативно.
  • Читање. У тајванском речнику Министарства просвете „重編國語辭典修訂本“ реч 松柏 дата је с књижевним читањем sōng bó; код карактера 柏 постоји и разговорно читање bǎi, прихваћено и на континенту. Српски облик „Сунгбаи“ следи читање bǎi. Тонски пинјин самог имена чаја у пронађеним изворима не постоји.
  • Други облици. У рускојезичној чајној средини јављају се „Сунг Баи Џанг Ћин Ча“ и описно „оолонг бора и чемпреса“. Читање „џанг“ за 長 је овде погрешно: у речи 長青 тај се карактер чита cháng.
• Културни значај: Име је од самог почетка било средство препознатљивости: према часопису из 1990, дато је како би се чају Сунгбаилина створила репутација, и након тога се слава чаја, по речима часописа, проширила Тајваном и изван њега. Тридесет година касније стајало је у истом реду с Алишаном, Жијуетаном и Лишаном: билтен из 2014. сврстава „松柏長青“ у познате називе чајних места земље, које су крајем 2005. трећа лица регистровала као жигове у НР Кини.

3. Ботанички Опис и Сировина

• Сорте / Култивари: Према билтену „Нунгџенг ју нунгћинг“ (2012), главне сорте краја Сунгбаилин су Ђин Сјуен (金萱, Jīnxuān), Цуеј Ји (翠玉, Cuìyù), оолонг (烏龍, wūlóng) и Си Ђи Чуен (四季春, Sìjìchūn). Од које је сорте направљен конкретни чај под тим именом, извори не прецизирају; према часопису из 1990, име се односило на сав чај тог краја.
• Преовлађујућа сорта: Бивши начелник општине, према „Јуенђијену“ (2018), сећа се да су раније овде садили оолонг и „вуи“ (武夷茶, Wǔyí chá), а потом је девет десетина (九成) прешло на Си Ђи Чуен; чега је удео, површина или домаћинстава, није речено. Аутори истраживања из 2025. такође пишу да на нископланинском Мингђијену преовладава Си Ђи Чуен.
• Берба: Према часопису из 1990, млад лист (幼嫩茶菁) у крају се брао машинама. „Јуенђијен“ (2018), по речима бившег начелника општине, пише да се Си Ђи Чуен овде може брати шест пута годишње. Сезоне и месеци бербе управо за Сунгбаи Чангћи Ча у пронађеним изворима нису описани.
• Стандард бербе: Колико се листова и пупољака узима, у пронађеним изворима није речено; часопис из 1990. говори само о младом листу.
• Захтеви за сировину: У пронађеним изворима нису описани.

4. Тероар и Особености Узгајања

• Регион: Према билтену из 2012, посебан рељеф висоравни (台地, táidì), клима и црвена земљишта стварају овде најпогоднију средину за чај, а вртови су најгушће засађени. Часопис из 1990. описује крај као падине на јужном крају гребена Багуашан.
• Област: Однос имена Сунгбаилин и Сунгбаикенг (松柏坑, Sōngbǎikēng) у изворима је неједнозначан. Кинеска Википедија у чланку о општини даје за Сунгбаикенг друго име „松柏嶺“, а у чланку о самом Сунгбаикенгу помиње пут „од 松柏嶺 до 松柏坑“, дакле разликује их као различите тачке. Тамо је речено и да традиционална област Сунгбаикенг обухвата делове данашњих села Сунгшан (松山村), Сунгбаи (松柏村), Пуџунг (埔中村) и Танљао (炭寮村). Тачне границе узгојног краја у пронађеним изворима нису одређене.
• Надморска висина узгоја: Око 500 м, према часопису из 1990. Истраживање из 2025. сврстава вртове Мингђијена у нископланински појас 0–500 м. Примарне висинске тачке краја у пронађеним изворима нема.
• Клима: Према часопису из 1990, крај је цео дан у облацима и магли и тамо је прохладно, услови, по речима часописа, веома погодни за чајни грм. Метеоролошких података у пронађеним изворима нема.
• Земљишта: Црвена земљишта (紅色土壤), према билтену из 2012. Анализа земљишта у пронађеним изворима нема.
• Обим: Процене се односе на различите територије и године и не могу се свести на један број:
  • билтен из 2012, Сунгбаилин је први у земљи по производњи чаја, на њега отпада четвртина чајне површине Тајвана и 40 % његовог чаја;
  • билтен из 2014, округ Нантоу је 2013. давао 49 % (површине или производње, билтен не прецизира), а Мингђијен је наведен као један од његових осам чајних крајева;
  • „Јуенђијен“ (2018), округ Нантоу даје 64 % тајванског чаја, Мингђијен 46,5 % чаја округа.

5. Технологија Производње

Технолошке карте Сунгбаи Чангћи Ча у пронађеним изворима нема. Часопис из 1990. саопштава понешто: млад лист се брао машинама, а чај се правио „традиционалним старинским начином“ (傳統式的古法焙製); које етапе у њега улазе и постоји ли засебно печење, часопис не прецизира. Натписи уз снимке у часопису су сунчево проветравање, традиционална ручна обрада и механизована берба. Режиме, температуре, трајања, степен оксидације, извори не дају.

Према наставном материјалу тајванске чајне станице (2024), технологија Дунг Динг Оолонга (凍頂烏龍, Dòngdǐng wūlóng), родом из општине Лугу (鹿谷鄉, Lùgǔ xiāng), проширила се и на Мингђијен. Шта то значи за Сунгбаи Чангћи Ча, материјал не каже.

Испод је општа шема уобичајена за већину увијених тајванских оолонга; за овај чај није проверена:

1. Сунчево проветравање (日光萎凋, rìguāng wěidiāo): Лист губи део влаге, почиње оксидација.
2. Одмор и трешење листа у просторији (浪菁, làngqīng): Ивице листа оксидирају, обликује се арома.
3. Фиксација (殺菁, shāqīng): Загревање зауставља оксидацију.
4. Увијање (揉捻, róuniǎn): Лист се увија како би се сок извео на површину.
5. Обликовање у тканини (團揉, tuánróu): Вишеструко савијање у тканини даје листу збијен увијен облик.
6. Сушење и печење (焙火, bèihuǒ): Од дубине печења зависи којој групи, лаке или печене ароме, припада готов чај.

6. Органолептичке Карактеристике

Једини пронађени опис је часопис из 1990. Методологије дегустације нема, а сорте краја су различите, па се тај опис не може сматрати одређењем стила. Савремених описа у пронађеним изворима нема.

• Изглед сувог листа: Према часопису из 1990, увијен (曲捲), с лаганим природним зеленкастим одсјајем.
• Арома сувог листа: Описа у пронађеним изворима нема.
• Арома напитака: Засебног описа нема; арому цвета нарциса часопис из 1990. помиње као део укуса (види испод).
• Укус: Према часопису из 1990, с нотама млека и ароме цвета нарциса (牛乳加水仙花香的滋味). Других описа укуса у пронађеним изворима нема.
• Боја напитака: Према часопису из 1990, од златне до смећкасте (金黃色到褐色之間).
• Дно чаја (скуван лист): Описа у пронађеним изворима нема.

7. Хемијски Састав

Физичко-хемијских података о Сунгбаи Чангћи Ча, полифенола, кофеина, аминокиселина, екстрактивних материја, у пронађеним изворима нема. Као код већине оолонга, у напитку има полифенола (катехина, од којих се део при делимичној оксидацији претвара у обојене продукте), кофеина и аминокиселина, укључујући теанин; то је општа карактеристика класе, а за овај чај није мерена. Будући да је, према часопису из 1990, под тим именом ишао сав чај краја, а сорти је било неколико, не треба очекивати ни јединствен хемијски профил.

8. Корисна Својства

Проверених података о деловању управо овог чаја нема. Општа схватања о користи оолонга за Сунгбаи Чангћи Ча нису проверена и овде се не наводе.

9. Припрема

Препорука које се односе управо на Сунгбаи Чангћи Ча у пронађеним изворима нема. Испод је пракса уобичајена за већину увијених тајванских оолонга; за овај чај није проверена.

• Температура воде: 95–100 °C, као за већину увијених оолонга.
• Количина чаја: 5–7 g на 150 ml воде.
• Посуђе: Гајван (蓋碗, gàiwǎn) или мали глинени чајник: у тесном посуђу увијени лист стиже да се отвори током неколико преливања.
• Поступак:
  1. Загрејати посуђе кључалом водом.
  2. Успути чај.
  3. Кратко испрати лист врућом водом и одлити је.
  4. Први напитак, око 50 секунди.
  5. Одлити напитак цео у чахај (茶海, cháhǎi) и разлити у шољице.
  6. Понављати кувања, сваки пут додајући по 10–15 секунди; увијени оолонг обично издржи неколико преливања.

Како мењати припрему у зависности од сорте и степена печења, извори за овај чај не описују.

10. Чување

Услове чувања управо за Сунгбаи Чангћи Ча пронађени извори не описују. Као за већину тајванских оолонга, чај се држи у херметичном паковању, на сувом тамном прохладном месту, далеко од страних мириса; отворено паковање је боље попити за неколико недеља. То је општа пракса класе, а не захтев за овај чај.

11. Цена и Фалсификати

Тржишне статистике и малопродајних цена у пронађеним изворима нема.

• Како избећи фалсификате:
  • Ознаке порекла коју би требало тражити на паковању уз ово име у пронађеним списковима нема, за разлику од суседног Нантоуши Ћингшан Ча.
  • Име „松柏長青“ су крајем 2005. трећа лица регистровала у НР Кини као жиг, а како је окончан случај са тим жигом, билтен из 2014. не саопштава; стога, по мишљењу редакције, само име на паковању из континенталне Кине не доказује тајванско порекло.
  • Проверити наведено место: општина Мингђијен округа Нантоу, крај Сунгбаилин.
  • Имати на уму да је Сунгбаи Чангћи Ча име краја, а не сорте: под њим је, према часопису из 1990, ишао сав чај краја, а сорти је било неколико, па само име сорту не именује.
  • Органолептичких знакова по којима се овај чај разликује од других нископланинских оолонга Нантоуа у пронађеним изворима нема.

12. Занимљивости

• Име је дато не сорти ни газдинству, него крају: према часопису из 1990, након 1975. тако се називао сав чај Сунгбаилина.
• Реч 埔中 из ранијег имена чаја живи у називу села Пуџунг (埔中村): према кинеској Википедији, традиционална област Сунгбаикенг обухвата и његов део.
• Према „Јуенђијену“ (2018), 1980-их и 1990-их је из Сунгбаилина ишао лист за две марке конзервираног чаја, а 2018. је часопис називао општину главним извором Си Ђи Чуена за мреже чајних напитака.
• У списку познатих назива тајванских чајних места, које су крајем 2005. трећа лица регистровала у НР Кини као жигове, „松柏長青“ стоји уз Шанлинси (杉林溪, Shānlínxī), Мејшан (梅山, Méishān) и Ситоу (溪頭, Xītóu).

13. Поређење с другим тајванским оолонзима

• Нантоуши Ћингшан Ча (南投市青山茶, Nántóushì Qīngshān chá): Суседни нископланински оолонг истог гребена Багуашан, али с ознаком порекла коју држи управа града Нантоуа.
• Си Ђи Чуен (四季春, Sìjìchūn): Сорта која сада преовладава у Мингђијену; Сунгбаи Чангћи Ча је име краја, а не сорте.
• Цуеј Ји (翠玉, Cuìyù) и Ђин Сјуен (金萱, Jīnxuān): Сорте које, према билтену из 2012, расту на висоравни Сунгбаилин.
• Дунг Динг Оолонг (凍頂烏龍, Dòngdǐng wūlóng): Оолонг општине Лугу истог округа, с ознаком порекла; његова технологија се, према материјалу чајне станице из 2024, проширила и на Мингђијен.
• Веншан Баоџунг (文山包種茶, Wénshān bāozhǒng chá): Други регион, север Тајвана, и други тип листа: он припада тракастим баоџунзима лаке ароме (清香型條形包種茶, qīngxiāngxíng tiáoxíng bāozhǒng chá), док је код Сунгбаи Чангћи Ча лист, према часопису из 1990, увијен. Према публикацији из 2012, тракасти и полусферни баоџунг различити су типови тајванског чаја, иако оба припадају оолонзима у ширем смислу.

У закључку:

Сунгбаи Чангћи Ча је име које је, према часопису из 1990, 1975. дато целокупном оолонгу висоравни Сунгбаилин у општини Мингђијен, једном од главних чајних крајева Тајвана. Иза њега не стоји сорта ни ознака порекла, него место: црвена земљишта висоравни, четири главне сорте и дуга историја у којој су чај краја звали час „埔中茶“, час „松柏坑茶“.

Извори добро описују крај, а о самом чају готово ништа не говоре: историја имена позната је из часописних публикација, а једини опис укуса, млеко и нарцис у златно-смеђем напитку, настао је 1990. Онима који изучавају тајванске оолонге овај је чај занимљив као пример имена датог не сорти ни засебном газдинству, него читавом крају, и као повод да се на паковању разликују место, сорта и марка.

Извори

Документи и публикације

1. 十大績優農業產銷班介紹之4─南投縣名間鄉特用作物產銷班第10班
2. 國產與進口農產品分流管理 「茶產地證明標章」帶您喝臺灣好茶
3. Estimating Tea Plant Physiological Parameters Using Unmanned Aerial Vehicle Imagery and Machine Learning Algorithms — Sensors (Basel) 25(7):1966 (2025); DOI 10.3390/s25071966; PMID 40218479; Zhuang Z.-H., Tsai H.-P., Chen C.-I. (National Chung Hsing University; National Pingtung University of Science and Technology); academic editor — Parra L.; CC BY
4. 我國產地標章註冊一覽表 — PDF
5. 台灣新興特色茶－紅烏龍介紹
6. 臺灣特色茶 (國產農漁畜產品教材) — 農業部茶及飲料作物改良場 (TRES), 2024.9 出版; PDF
7. 松柏
8. 柏
9. 柏
10. 台灣茶園之旅：松柏長青茶 — 撰文 周朝, 攝影 曾文田, 核閱 台灣省茶業改良場
11. 每年供應4000噸基底茶 松柏嶺四季春迎來第二春 — 遠見雜誌 (Global Views Monthly), 2018-10-29
12. 名間鄉 revid 94464342 (2026-09-20)
13. 劉裕猷

Потпун списак — на страници „Извори“