Bùlǎngzú suānchá

Булански кисели чај (Bùlǎngzú suānchá, 布朗族酸茶) — традиционални производ народа Булан (布朗族, Bùlǎngzú) из провинције Јунан, првенствено везан за планинско подручје Буланшан у округу Менгхај. Свеж чајни лист се фиксира загревањем — попари се или прокува, — набија се у бамбусову цев, запушава и оставља да ферментише без присуства ваздуха, најчешће затрпан у земљу. Добија се маринирани лист који се пре свега једе: жваће се и гута као такав. На кинеском се кратко назива 酸茶 (suānchá), „кисели чај“, а сами Булани, према записима истраживача, користе реч „мијан“. У научној литератури ово је маринирани чај једностепене ферментације без присуства ваздуха, истог типа као мјанмарски лаxпет, тајландски и лаоски мијан и јапански аwа-бантја. Место међу шест класа кинеског чаја није му одређено према технологији.

1. Класификација и Порекло

• Тип: Није утврђен. Овде се извори разилазе, и ту разлику треба отворено навести. Национални стандард GB/T 30766-2014 „Класификација чаја“ дефинише тамни чај (黑茶, hēichá) као производ од свежег листа који је прошао фиксацију (杀青, shāqīng), ваљање (揉捻, róuniǎn), влажно збијање на гомилу (渥堆, wòduī) и сушење. За булански кисели чај извори описују нешто друго: фиксацију загревањем и ферментацију у запушаваном бамбусу; чланак из 2025. у часопису Foods изричито пише да се лист пре ферментације не ваља, а влажно збијање на гомилу не описује ниједан проверени извор. Опис на руском из 2025. назива производ „формално“ тамним чајем — по основу микробиолошке ферментације. То је мишљење, а не класификација према стандарду, па се класа овде не наводи.
• Категорија: У научној литератури — маринирани (кисели) чај. Јапански чланак из 1998. сврстава булански кисели чај у чајеве једностепене ферментације без присуства ваздуха — истог типа као мјанмарски лаxпет, тајландски и лаоски мијан и јапански аwа-бантја (阿波晩茶). Аутори издвајају ту групу од чајева који ферментишу на ваздуху углавном под дејством плесни — у њих убрајају пуер. Чланак из 2025. назива булански кисели чај традиционалном ферментисаном храном народа Булан.
• Шта је ово: Традиционални производ народа, а не сорта чајне биљке, не трговачка марка и не серија једног произвођача. Јестива форма и форма која се, према делу описа, закувава, два су начина употребе истог производа, а не две сорте.
• Порекло: Кина, провинција Јунан (云南, Yúnnán), Сисуангбана-Дајски аутономни округ (西双版纳, Xīshuāngbǎnnà), округ Менгхај (勐海县, Měnghǎi xiàn), општина Буланшан — званично Буланшанска буланска национална општина (布朗山布朗族乡, Bùlǎngshān Bùlǎngzú xiāng). Кинески приручник из 1992. пише да Булани живе углавном на Буланшану, а такође у планинама Сидинг (西定, Xīdìng) и Бада (巴达, Bādá), делимично расејано — и у неколико других округа, и да они „током целе године уобичајено једу кисели чај“. Унутар истраженог подручја јапанска теренска експедиција 1993–1998. затекла је кисели чај само код дела Булана око Буланшана и код дела Дај народа у округу Дехонг. Савремено распрострањење није проверено.
• Стандард: Није пронађен. У октобру 2026. у базама локалних и националних стандарда НР Кине тражено је према кључевима 酸茶, 腌茶, 布朗族, 布朗, 竹筒茶 и 布朗山. Пронађена су само два локална стандарда округа Дехонг за деаншки кисели чај — DB5331/T 35-2021 „德昂酸茶加工技术规程“ (правила прераде) и DB5331/T 39-2023 „德昂酸茶（干茶）感官审评方法“ (метод органолептичке оцене сувог чаја), оба са статусом „укинут“ (废止, fèizhǐ). Не односе се на булански чај. Групни стандарди нису проверени, а одсуство у пронађеном не искључује документ под другим називом.
• Нематеријално наслеђе: Од киселих чајева на националном списку нематеријалног културног наслеђа пронађен је само занат деаншког киселог чаја (德昂族酸茶制作技艺, 2021). Булански кисели чај тамо није пронађен, али национални списак није у потпуности прегледан, а покрајински, окружни и општински спискови нису проверавани.
• Географска ознака: Није пронађена. Општина Буланшан улази у зону географске ознаке пуера (GB/T 22111-2008), али то нема везе с киселим чајем.
• Географске координате: Не наводе се у провереним изворима.

2. Историја и Културни Значај

• Историја:
  • 1982. Кинеско етнографско истраживање народа Булан, објављено те године, познато је према цитату у јапанском чланку из 1996. У њему се кисели чај описује одвојено од расутог чаја (散茶, sǎnchá) и од „чаја у бамбусу“ (竹筒茶, zhútǒngchá) — прженог чаја запеченог у бамбусовој цеви. Кисели чај се, према том тексту, правио у седмом–осмом месецу: свеж лист се кувао, набијао у бамбус, закопавао у земљу и после отприлике месец дана вадио и јео; размењивао се као поклон. Само истраживање није отварано.
  • 1992. Кинески приручник „Џунггуо чађинг“ (中国茶经, Zhōngguó chájīng) у одељку „布朗族的酸茶“ описује кисели чај као производ петог–шестог месеца, врелог и влажног летњег периода: млади нежни лист се кува, оставља на тамном месту дуже од десет дана да уплесниви, затим се набија у бамбус, закопава и после нешто више од месец дана вади и једе. Текст је познат према факсимилу у јапанском чланку из 1998, сам приручник није отваран. Јапански истраживачи пишу да такву двостепену технологију на терену нису пронашли.
  • 1990-е. Према јапанској експедицији 1993–1998, код Булана у окрузима Смао и Линцанг кисели чај је рано почео да нестаје, а с Културном револуцијом нестао је скоро свуда; сачували су га само Булани око Буланшана, где су кисели чај правили и јели скоро током целе године. Други јапански аутор је у јануару 1994. видео кисели чај у бамбусу код Булана у једној од општина округа Менгхај, а у фебруару 1995. у једној од општина Буланшана није га пронашао.
  • 2021. Група истраживача уз учешће Јунанског пољопривредног универзитета узела је узорке киселог чаја у селу Бањџанг општине Буланшан и пратила како се мења током три месеца одлежавања. Резултати су објављени 2025. у часопису Foods; годину дана раније иста група аутора објавила је у часопису Food Chemistry рад о микроорганизмима буланског киселог чаја (видети одељак 7).
• Назив:
  • 酸茶 (suānchá) — кинески назив, „кисели чај“. Јапански чланак из 1998. објашњава га аналогијом: у Кини се укисељено поврће, риба и месо називају „киселим“ — 酸菜 (suāncài), 酸鱼 (suānyú), 酸肉 (suānròu), — и маринирани чај се назива исто. Истом речи назива се и деаншки кисели чај, па је у имену чланка наведен народ.
  • 布朗族酸茶 (Bùlǎngzú suānchá) — „кисели чај народа Булан“. Сливено тако написано у рекламном најавном тексту чајног фестивала у Менгхају (2023), у набрајању локалних чајева различитих народа. Приручник из 1992. насловио је одељак „布朗族的酸茶“ (Bùlǎngzú de suānchá) — исто „кисели чај народа Булан“, али с присвојном партикулом; примарним текстом потврђен је управо тај облик, а сливени је узет у наслов као краћи.
  • Читање. Тонско читање имена извори не дају: јапански чланак пише латиницом Suancha без тонова. Bùlǎngzú suānchá — стандардно читање знакова: 布 bù, 朗 lǎng, 族 zú, 酸 suān, 茶 chá; у имену нема вишезначних знакова.
  • Булански назив. Јапански истраживачи забележили су га катаканом као „ミヤン“ (мијан) и напоменули да се тако назива маринирани чај Северног Тајланда и Северозападног Лаоса. Кинеско истраживање из 1982, у цитату јапанског аутора из 1996, преноси буланску реч знаком 勉 (на кинеском се чита miǎn), а чланак из 2025. — латиницом mian. Знак 勉 је овде запис речи буланског језика, а не кинески назив чаја.
  • Руски облици. Опис на руском из 2025. наводи преношења „мијанг“, „мианг“, „миан“ и „мијан“ и повезује реч с тајландским називом маринираног чаја. С кинеским именом 酸茶 ти облици немају везе.
• Културни значај:
  • Поштован производ. Јапански истраживачи забележили су приче становника села Манџинг (芒景, Mángjǐng) — према њиховим сазнањима, престонице буланске „краљевине“ (布朗王国, Bùlǎng wángguó), која је постојала до Културне револуције. Према тим причама, кисели чај тамо су правили само одређени људи, доносили су га владару, био је део свадбеног обичаја, а додиривање листа рукама при изради било је забрањено — мијан се правио само уз помоћ штапића. Старци из Манџинга говорили су да се мијан давао важним људима, а сами га нису јели. То су приче једног села и не могу се уопштавати на све Булане.
  • Поклон и посластица. Истраживање из 1982. и приручник из 1992. називају кисели чај поклоном који се размењује; популарни текст државног портала „Џунггуо ванг“ (中国网, Zhōngguó wǎng, 2024) — поклоном и посластицом за госте.
  • Храна, а не само напитак. За разлику од већине чајева у енциклопедији, булански кисели чај описан је пре свега као храна: жваће се, а према тексту из 2024. још се користи у кувању и једе се као закуска.

3. Ботанички Опис и Сировина

• Сорта / Култивар: Није наведена ни у једном од проверених извора. Чланак из 2025. само каже да се ферментацији подвргава лист чајне биљке (Camellia sinensis); врста и локална популација се не наводе.
• Сировина: Описи се разликују и не могу се свести на једну норму. Јапанска експедиција из 1990-их видела је само зрео лист. Приручник из 1992. пише о младом нежном листу. Текст „Џунггуо ванг“ (2024) — о грубљем старом листу старих чајних стабала (古茶树, gǔ cháshù). За узорке из 2021. сакупљан је лист „један пупољак и два листа“. То су описи различитих година, места и аутора; чиме се разлике објашњавају, извори не говоре.
• Брање: Према приручнику из 1992. и тексту из 2024. — у мају–јуну; према истраживању из 1982. — у седмом–осмом месецу (по ком календару, у цитату није речено; суседни став истог текста о чају у бамбусу датиран је према дајском календару); експедиција из 1990-их затекла је израду скоро током целе године. Узорци из 2021. узимани су од јула до октобра — од залагања до трећег месеца одлежавања.
• Стандард брања: Општег стандарда нема. „Један пупољак и два листа“ сировина су једне истражене серије, а не захтев стила.
• Захтеви за сировину: Нису формулисани: стандард за булански кисели чај није пронађен. Заједничко свим описима јесте фиксација листа загревањем пре ферментације.

4. Тероар и Особености Гајења

• Регион: Планинско подручје Буланшан у округу Менгхај на југозападу Јунана (у енглеском резимеу јапанског чланка — Mt. Bulang); приручник из 1992. наводи и планине Сидинг и Бада. О томе из којих се вртова узима лист за кисели чај, извори посебно не пишу; текст из 2024. помиње само стара чајна стабла.
• Надморска висина гајења: Података о вртовима за кисели чај нема. Приручник из 1992. пише само о људима: Булани углавном живе у високим планинама, изнад 1500 m над морем.
• Земљиште: Не описује се у провереним изворима.
• Клима: Описа климе посебно за кисели чај нема. Приручник из 1992. повезује време израде с врелим и влажним летњим периодом.
• Место ферментације: За овај производ није важан само врт, него и место где лист ферментише. У два од села која су описали јапански аутори цев се закопавала у јаму — на пример, у углу дворишта; у земљи се глина којом је замазан отвор не исуши, а бамбус не пуца.

5. Технологија Производње

Јединствене технологије нема: стандард није пронађен, а описи различитих година и села разликују се. Заједничко свима јесте фиксација свежег листа загревањем, набијање у бамбусову цев и одлежавање без присуства ваздуха. Густина набијања, начин запушавања и закопавање у земљу у различитим описима су различити.

1. Фиксација (杀青, shāqīng): Лист се загрева паром или се кува. Пару описује јапанска експедиција у два села округа Менгхај, забележених као 弄養 и 曼班, а у трећем селу, забележеном као 邦哈, — око 30 минута; пару помиње и уопштавајући опис у чланку из 2025. Кување описују истраживање из 1982, приручник из 1992, текст из 2024, опис на руском из 2025. и одељак о методама истог чланка из 2025. — за његове узорке лист се кувао 20 минута. У Манџингу, према јапанском опису, лист се кувао у великом котлу око пет минута. Називи села дати су у јапанској забелешци; њихове кинеске одговарајуће речи нису утврђене, па овде нема читања.
2. Припрема листа: Према узорцима из 2021. и уопштавању у чланку из 2025, свеж лист се пре фиксације провену. После фиксације се хлади, а према чланку из 2025. још и суши на ваздуху да би се смањила влажност.
3. Без ваљања: Чланак из 2025. наглашава да се, за разлику од деаншког киселог чаја, мјанмарског лаxпета и јапанског аwа-бантје, булански кисели чај пре ферментације не ваља.
4. Набијање у бамбус: У селима 弄養 и 曼班 јапанска експедиција видела је како се охлађени лист чврсто набија у бамбусову цев пречника око 10 cm и висине око 30 cm, не досежући до ивице око 5 cm. У селу 邦哈 набијање је било лабаво. Текст из 2024. пише да се цев пуни до врха, без празнина.
5. Запушавање: У селима 弄養 и 曼班 отвор се затвара пресавијеним листом банане, а одозго до самог краја замазује се размекшаном црвеном глином. У селу 邦哈 отвор се запушава листом банане, глином се не замазује, а у цев се налива вода. Текст из 2024. пише да се отвор чврсто заптива листовима банане (芭蕉叶, bājiāo yè).
6. Ферментација (发酵, fājiào): У селима 弄養 и 曼班 цев се закопава у јаму дубине 15–30 cm и оставља на период од неколико недеља до неколико месеци. У селу 邦哈 цев се држи на тамном месту, а у Манџингу се лист остављао дуже од десет дана, без закопавања. Други описи наводе око месец дана у земљи (1982), нешто више од месец дана у земљи после плеснивења током десет и више дана (1992), око два месеца (2024) и три месеца (уопштавање у чланку из 2025, његови узорци и опис на руском из 2025).
7. Сушење (не увек): Према опису на руском из 2025, после одлежавања чај се или суши или не суши; сушени се закувава. Режиме сушења извори не описују. Узорци из 2021. сушени су на сунцу ради лабораторијске дегустације — то је припрема за анализу, а не опис обичаја.

Где се описи разилазе: пара или кување; зрео, млад или груб стар лист; чврсто или лабаво набијање; глина, вода или само листови на отвору; у земљи или на тамном месту; од десет дана до неколико месеци. Двостепену варијанту из приручника из 1992 — прво плеснивење на ваздуху, затим закопавање — јапански истраживачи на терену нису пронашли. Извори не објашњавају које су од тих разлика везане за село, а које за епоху.

6. Органолептичке Карактеристике

Стандардизоване органолептичке оцене буланског киселог чаја нема. Испод је оно мало што истраживачи пишу, с назнаком на шта се њихова запажања односе.

• Изглед сувог листа: Јестива форма једе се директно из цеви, без сушења, па сувог листа код ње нема. Према јапанском опису, при отварању цеви горњи слој од око 2 cm прекривен је плесни и посмеђи — одбацује се. У истраживању из 2025. узорци за дегустацију сушени су на сунцу; с одлежавањем њихов изглед и инфузија приметно су посмеђивали. Описа сушене питке форме у свакодневном животу у изворима нема.
• Мирис сувог листа: Сувог листа код јестиве форме нема; јапански истраживачи код киселог чаја дугог одлежавања бележе мирис ферментације. Других описа мириса у провереним изворима нема.
• Мирис инфузије: Не описује се у провереним изворима.
• Укус: Према јапанском чланку из 1998, код киселог чаја дугог одлежавања постоји блага киселост, али код свих узорака остаје укус самог чаја и нарочито јака опорост. У истраживању из 2025. дегустатори су оцењивали пет обележја — горчину, опорост, слатки завршетак, киселост и „укус ферментације“. Код неодлежаног листа свих пет оцена било је најниже, а за три месеца одлежавања свих пет у различитој мери појачавало се; киселост је у другом месецу била јача него у трећем. То је једна серија узорака једног села и профил укуса стила из ње се не изводи.
• Боја инфузије: У истраживању из 2025. инфузија осушених узорака с одлежавањем је приметно посмеђивала. Других описа нема.
• Чајни талог (закувани лист): Не описује се у провереним изворима.

7. Хемијски Састав

У провереним изворима анализе буланског киселог чаја постоје само у два рада исте групе аутора, и њихови се резултати односе на истражене узорке, а не на кисели чај уопште. Рад из 2025. урађен је на узорцима из 2021. из села Бањџанг; на којим је узорцима урађен рад из 2024, према његовом резимеу не може се утврдити.

• Микроорганизми: Према чланку из 2024. у часопису Food Chemistry (прочитан резиме), у ферментишућем чају преовлађивале су млечнокиселинске бактерије Lactobacillus plantarum, некласификоване ентеробактерије, квасци — некласификовани Debaryomyces и Candida metapsilosis, — и плесниве гљиве Cladosporium sphaerospermum и некласификовани Aspergillus.
• Органске киселине: Према истом раду, укупан садржај кратколанчаних масних киселина с ферментацијом је растао, највише је било сирћетне киселине. Према чланку из 2025, титрабилна киселост била је највећа у другом месецу одлежавања.
• Полифеноли и флавоноиди: Према чланку из 2025, њихов укупан садржај, као и растворљивих шећера, био је највећи у другом месецу.
• Аминокиселине: Укупан садржај слободних аминокиселина с одлежавањем је растао (чланак из 2025).
• Микробна динамика: Млечнокиселинских и аеробних бактерија највише је било у другом месецу, а количина гљива расла је с одлежавањем (чланак из 2025).
• Антиоксидативна активност у епрувети: Укупна антиоксидативна снага и способност везивања хидроксилних радикала с одлежавањем расле су, а способност везивања радикала ABTS и DPPH прво је благо расла, а затим се смањивала. То су мерења у епрувети, а не дејство на организам.
• Алкалоиди, витамини, минерали: Података о кофеину, витаминима и минералном саставу буланског киселог чаја у провереним изворима нема.

8. Корисна Својства

Проверених података о дејству буланског киселог чаја на здравље нема. Кинески приручник из 1992, етноботаничко истраживање из 2023. и популарни текст из 2024. приписују киселом чају лековито дејство, а аутори чланка из 2025. на основу огледа у епрувети формулишу претпоставке о могућој користи. Истраживања на људима у провереним изворима нема, па се такве тврдње овде не понављају и не износе као својства чаја.

Оно што се о киселом чају поуздано зна, не односи се на здравље, него на обичај: једе се, њиме се часте људи и размењује се као поклон. Хемијска мерења из одељка 7 урађена су у лабораторији на узорцима једног села и о дејству на организам ништа не говоре.

9. Закувавање

Основни начин употребе који истраживачи описују није закувавање, него јело. Етноботаничко истраживање из 2023, спроведено у десет буланских села округа Менгхај, изричито пише да се кисели чај не закувава кључалом водом, него се жваће.

• Како се једе: Маринирани лист се вади из цеви, жваће и гута; приручник из 1992. пише да се детаљно жваће у устима. Текст „Џунггуо ванг“ (2024) додаје да се кисели чај користи у кувању, а неки га једу као закуску.
• Поступак (јестива форма, према јапанском опису):
  1. Откопати цев и скинути с отвора глину и листове банане.
  2. Скинути и одбацити горњи слој од око 2 cm — уплеснивео и посмеђио.
  3. Извадити лист и појести.
  4. Непоједено поново затворити листом банане; понекад се цев поново закопава.
• Питка форма: Текст „Џунггуо ванг“ (2024) пише да се кисели чај може закувати и пити; опис на руском из 2025. — да се после одлежавања део чаја суши и закувава као обичан чај. Јапански чланак из 1998, етноботаничко истраживање из 2023. и приручник из 1992. питку форму не помињу.
• Температура воде, количина чаја, посуђе: Свакодневних режима — пропорција, температуре, времена, посуђа — извори не дају, а класа чаја по којој би се могла узети општа пракса није утврђена. Зато рецепта овде нема.
• Лабораторијско закувавање: За дегустацију према стандарду GB/T 23776-2018 истраживачи из 2025. преливали су 3 g на сунцу осушеног киселог чаја са 150 ml кључале воде у трајању од 5 минута. То је метод оцењивања, а не препорука и не традиција.

10. Чување

Према јапанским описима, кисели чај чува се у истој цеви у којој је ферментисао. Према запажањима јапанске експедиције, у селима где се цев закопава, у земљи се глина на отвору не исуши и бамбус не пуца. После отварања горњи уплеснивео слој се одбацује, непоједено се поново затвара листом банане и покушава се брзо појести, а понекад се цев поново закопава. О чувању сушене форме и о томе мења ли се она с временом, извори не пишу.

11. Цена и Фалсификати

Података о продаји, ценама и фалсификатима буланског киселог чаја у провереним изворима нема: сви описи односе се на кућну израду и на истраживачке узорке.

• Како не помешати:
  • Име без народа. 酸茶 без навођења народа може да означава деаншки кисели чај (德昂族酸茶, Dé’ángzú suānchá) из округа Дехонг (德宏, Déhóng). То је производ другог народа и друге технологије.
  • Ваљање. Технологија деаншког чаја, према опису националног списка наслеђа, укључује ваљање, ферментацију без присуства ваздуха, тучење, обликовање и сушење; булански кисели чај се, према чланку из 2025, не ваља.
  • Стандарди. Локални стандарди округа Дехонг за кисели чај написани су за деаншки чај, а не за булански, и оба су укинута.
  • Чај у бамбусу. Бамбусова цев сама по себи не чини чај киселим: „чај у бамбусу“ (竹筒茶) јесте пржени лист запечен у цеви, без ферментације.
  • Знак. Ни стандард ни географска ознака за булански кисели чај нису пронађени, па се аутентичност не може проверити према документу или знаку.

12. Занимљивости

• Кинеско име 酸茶 образовано је према узору на називе укисељених производа — 酸菜, 酸鱼, 酸肉: маринирани чај назван је „киселим“, као кисело поврће, риба и месо.
• Сами Булани, према записима јапанских истраживача, називају овај чај „мијан“ — истом речи као маринирани чај Северног Тајланда и Северозападног Лаоса.
• У селу Манџинг мијан се, према причама стараца, давао важним људима, а сами га нису јели; додиривање листа рукама при изради било је забрањено.
• У кинеском истраживању из 1982. кисели чај описан је поред расутог чаја и „чаја у бамбусу“ — као засебан начин прављења чаја код Булана.
• У селима која су описали јапански истраживачи, при отварању цеви горња два сантиметра чаја, прекривена плесни и посмеђила, одбацују се — једе се лист испод њих.

13. Поређење са сличним чајевима

• Деаншки кисели чај (德昂族酸茶, Dé’ángzú suānchá): Производ другог народа и другог округа — Дехонга. Према опису националног списка наслеђа, његова технологија укључује ваљање, тучење и обликовање; код њега се разликују прехрамбена форма — влажан ферментисани чај за јела — и питка форма, која се суши и закувава. Занат је уписан на национални списак нематеријалног наслеђа 2021. (подносилац — Мангши, 芒市, Mángshì). О деаншком киселом чају помиње се у чланку „Дехонг Гушу Лиу Ча“.
• Чај у бамбусу (竹筒茶, zhútǒngchá; 竹筒香茶, zhútǒng xiāngchá): Према истраживању из 1982, код Булана је то пржени лист који се врућ набија у цев и пече уз огњиште, без ферментације; кисели чај исти текст описује одвојено. О њему — у чланцима „Нака“ и „Јунан Лиуча“; пресовани у бамбусу и неферментишући пака-чај — у чланку „Пака Ча“.
• Пуер са Буланшана: Исто подручје и исти народ, али други производ — о њему чланци „Буланшан“ и „Буланшан шу бинг“. Јапански истраживачи сврставају пуер у чајеве који ферментишу на ваздуху углавном под дејством плесни, а кисели чај — у чајеве ферментације без присуства ваздуха.
• Тамни чај (黑茶, hēichá): Према стандарду GB/T 30766-2014 дефинише се кроз ваљање и влажно збијање на гомилу; та дефиниција не одговара описима буланског киселог чаја. О класи — у чланку „Хеи Ча“.
• Лаxпет, мијан, аwа-бантја: Мјанмарски, тајландско-лаоски и јапански маринирани чајеви истог типа ферментације. То нису кинески чајеви и поређење с њима овде служи само ради разумевања технологије. Јапански аутор из 1996. сматра да „чај који се једе“ није својствен само Буланима, него је заједнички с тајландским „жвакаћим“ и мјанмарским „јестивим“ чајем.

У закључку:

Булански кисели чај је лист који се не ваља, него се загрева, заптива у бамбус и оставља да ферментише без ваздуха, најчешће у земљи. Пре свега се једе — жваће се директно из цеви, пошто се скине уплеснивели горњи слој; према неким описима, такође се закувава и пије. Сировина, рокови и начини запушавања у изворима су различити, стандарда нема, а место међу шест класа кинеског чаја према технологији није му утврђено.

Истраживачи из 1990-их затекли су тај обичај код Булана око Буланшана, а у Манџингу су им причали да се мијан некада доносио владару. Истраживање из 2025. проучавало је његову ферментацију на узорцима једног села, али много тога остаје непознато: како и где се прави данас, како се суши и закувава питка форма, који се укус може назвати типичним. Онима којима је чај занимљив као део начина живота планинског народа, булански кисели чај показује да чајни лист у Јунану може бити не само напитак, него и храна.

Извори

Стандарди

• GB/T 22111-2008
• GB/T 23776-2018
• GB/T 30766-2014
• DB5331/T 35-2021
• DB5331/T 39-2023

Документи и публикације

1. Dynamics Changes in Physicochemical Properties, Antioxidant Activity, and Non-Volatile Metabolites During Bulang Pickled Tea Fermentation — Foods (MDPI), vol. 14, no. 5 (2025), art. 878; DOI 10.3390/foods14050878; PMID 40077581; PMCID PMC11898713; Zhou J., Chen L., Zhang F., Foo H., Cao Z., Lin Q. (College of Food Science and Technology); received 2025-02-12, accepted 2025-02-25, epub 2025-03-04; CC BY
2. 中国・雲南省西南部の無塩漬物茶「酸茶」 / Non-Salted Pickled Tea (Sour Tea) in South-East Yunnan in China — Journal of Home Economics of Japan (日本家政学会誌), vol. 49, no. 8 (1998), pp. 907–915; DOI 10.11428/jhej1987.49.907; 難波敦子 (Atsuko Nanba), 宮川金二郎, 大森正司, 加藤みゆき, 田村朝子, 斎藤ひろみ
3. Ethnobotanical study on medicinal plants used by Bulang people in Yunnan, China — Journal of Ethnobiology and Ethnomedicine, vol. 19 (2023), art. 38; DOI 10.1186/s13002-023-00609-0; PMCID PMC10486041; Zhou H., Zhang J., Kirbis B. S., Mula Z., Zhang W., Kuang Y., Huang Q., Yin L.; epub 2023-09-07
4. 東南アジア大陸諸民族と茶の文化 —檳榔との比較民俗学的研究 — 比較民俗研究 (Comparative Folklore Studies, University of Tsukuba), no. 14 (1996/9), pp. 77–105
5. Changes in microbial diversity and volatile metabolites during the fermentation of Bulang pickled tea — Food Chemistry, vol. 458 (2024), art. 140293; PMID 38970959; Zhou J., Chen L., Foo H. L., Cao Z., Lin Q.; first publication 2024-07-01 (Europe PMC)
6. Making “Senses”: The qualia of Pu’er tea and sensorial encounters between tea producers and traders in southwest China — Journal of Material Culture, vol. 28, no. 1 (2023; online 2022-08-01), pp. 40–62; CC BY 4.0
7. GB/T 30766-2014 茶叶分类 — 国家标准 (SAC/AQSIQ)
8. GB/T 22111-2008 地理标志产品 普洱茶 — 国家标准
9. 德昂族酸茶制作技艺 (国家级非物质文化遗产代表性项目名录) — 中国非物质文化遗产网·中国非物质文化遗产数字博物馆
10. dbba.sacinfo.org.cn
11. 石榴籽·同心圆 | 布朗族：从千年茶农到世界遗产守护者 — 中国网 (China.org.cn), 2024-05-21
12. “城市出逃计划”启动！第十二届勐海（国际）茶王节带你嗨翻整个国庆！ — 中国日报网, 2023-09-01

Потпун списак — на страници „Извори“