Suāngān chá

Суан Ган Ча (Suāngān chá, 酸柑茶) — „чај од киселог цитруса“, традиционални напитак тајванских Хака (客家, Kèjiā). Прави се од цитруса 虎頭柑 (hǔtóu gān; у научним чланцима — Citrus aurantium L. cv. Hutou Gan), који се због веома киселог меса назива и 酸柑 — „кисели цитрус“. Према научним описима, плод се издуби, напуни листом чаја — неки додају и мало лековитог биља — и вишекратно кува на пари и суши. Овај поступак се назива 九蒸九曬 (jiǔ zhēng jiǔ shài), „девет парења, девет сушења на сунцу“. Добија се пљоснато-округли тамни плод, увезан канапом, који се чува и одлежава годинама. Којој класи чаја га приписати, извори се не слажу: тајвански наставни материјали га наводе као пример секундарне прераде, а који се лист ставља унутра, ниједан извор не нормира.

1. Класификација и порекло

• Тип: Извори сврставају 酸柑茶 у различите рубрике, и ниједна се не поклапа са шест основних класа чаја.
  • Наставни слајдови о чају, за које у потпису стоји да их је обезбедила Станица за унапређење чаја (茶業改良場, Cháyè gǎiliángchǎng), наводе 酸柑茶 под рубриком секундарне прераде (再加工, zài jiāgōng) — у истом низу са ароматизованим чајем (薰香茶, xūnxiāngchá), чајем у праху и филтер кесицама. Слајдови су приложени наставном плану једне чајне фарме у округу Miaoli на порталу за прехрамбено и пољопривредно образовање Министарства пољопривреде Тајвана; то је наставни материјал, а не стандард.
  • Чланак у часопису Foods (2026) дефинише 酸柑茶 као одлежану смесу цитруса и листа чаја у чврстом стању.
  • Пријава истраживачког пројекта Националног универзитета за океан Тајвана (2019) назива га „ферментисаним и одлежалим чајем“ (發酵茶和老化茶, fājiàochá hé lǎohuàchá), не објашњавајући шта овде значи „ферментисани“.
  • Аутор есеја из 2010. о хака кухињи пише да се 酸柑茶 „може назвати пресованим чајем“ (堪稱緊壓茶, kānchēng jǐnyāchá); то је поређење, а не класификација.
  • Лист унутар плода извори наводе различит (видети одељак 3), па се ни по чају-основи класа не одређује. Стога енциклопедија не сврстава 酸柑茶 ни у једну од шест класа и описује га као облик — чај у цитрусу — и начин прераде.
• Категорија: Хака чај у цитрусу; занатски производ, а не сорта биљке нити трговачка марка.
• Порекло: Тајван (臺灣, Táiwān), хака заједнице. Где се данас прави, примарни извори не пишу директно. Према есеју из 2010, у то време — углавном у области Taoyuan — Hsinchu — Miaoli (桃竹苗, Táo-Zhú-Miáo), док је на југу Тајвана редак. Узорци за научне радове куповани су на приватној чајној фабрици у Taoyuan-у (桃園, Táoyuán) и у Toufen-у (頭份, Tóufèn) у округу Miaoli (苗栗, Miáolì); према репортажи из 2017, приказ традиционалне израде одржан је у месту Shigang (石岡, Shígāng) у Taichung-у. Одакле је сам обичај дошао, проверени извори не утврђују.
• Цитрус: 虎頭柑 расте углавном у Fujian-у (福建, Fújiàn) и Guangdong-у (廣東, Guǎngdōng); на Тајвану се сади расуто, углавном у Taichung-у (台中, Táizhōng), Hsinchu-у (新竹, Xīnzhú), Miaoli-ју и Taoyuan-у.
• Стандард и ознаке: Претрага регистра локалних стандарда континенталне Кине у октобру 2026 (упити 酸柑, 酸柑茶 и 柑茶) није дала записе. Тајвански регистри стандарда, ознака и наслеђа нису проверени, па се овде не тврди да 酸柑茶 нема тајвански стандард или ознаку.
• Географске координате: Производ нема једну тачку порекла, координате се не наводе.

2. Историја и културни значај

• Историја:
  • Старост. Датираних историјских сведочанстава у провереним изворима нема. Тајванска репортажа из 2017. пише да Хака преносе занат „више од сто година“; то је процена без датума и референци.
  • Чај од празничног цитруса. Према тајванској штампи и кинеској Википедији, плодови 虎頭柑 купују се за Нову годину по лунарном календару и стављају као прилог на кућни олтар. Јести их је готово немогуће: месо је нејестиво кисело. Телевизијски прилог из 2011. говори да после Празника пролећа непродати плодови губе вредност и иначе би били бачени: преостаје једино да се искористе за чај. Према репортажи из 2017, после Празника лампиона смежурани плодови који су изгубили воду обично су бацани, али су их штедљиве Хака користиле; есеј из 2010. пише исто о плодовима осушеним после Празника пролећа. Према кинеској Википедији, 酸柑茶 се прави од воћа којег има у изобиљу или од оног преосталог после приношења, а најчешће — после Празника пролећа.
  • Чај и лек. Научни чланак из 2020. пише да су у прошлости Хака из планинских крајева пили 酸柑茶 код прехладе, а старији у сељачкој породици држали су га код куће „за сваки случај“. Према кинеској Википедији, за Хака је то „и чај и лек“, који се обично кувао само када се разболи. Више о овој страни — у одељку 8.
  • 2017. Према репортажи, у Shigang-у је локално удружење организовало приказ традиционалне израде 酸柑茶: њен представник је страховао да би занат могао нестати.
  • 2018–2020. Савет за хака послове (客家委員會, Kèjiā Wěiyuánhuì) финансирао је два пројекта Националног универзитета за океан Тајвана: о културној историји 酸柑茶 (2018) и о његовим активним супстанцама и њиховој вези са годином одлежавања (2019–2020). Аутори прве пријаве писали су да у истраживањима о Хака нема записа о 酸柑茶.
  • 2020. У тајванском часопису Journal of Agriculture and Forestry објављен је чланак о два главна флавоноидна гликозида коре 虎頭柑 у 酸柑茶 (видети одељак 7).
  • 2024. Према саопштењу Централне новинске агенције, влада округа Miaoli промовисала је 酸柑茶 на Токијској међународној прехрамбеној изложби међу познатим локалним производима — заједно са „источном лепотицом“ (東方美人茶, Dōngfāng měirén chá).
  • 2026. Аутори чланка у часопису Foods пишу о постепеном опадању заната: плодова је мало, сезонски су, а традиционална израда се у великој мери ослања на ручни рад и слабо се уклапа у индустријску производњу.
• Назив:
  • 酸柑茶 (suāngān chá) — кинеско име производа у научним чланцима, картицама универзитетских пројеката и тајванској штампи. 酸 (suān) — „кисео“, 柑 (gān) — „мандарина, цитрус“, 茶 (chá) — „чај“.
  • 酸柑 (suāngān) — друго име плода 虎頭柑. Научни чланак из 2020. објашњава га веома киселим месом, репортажа из 2017. назива ово име народним.
  • 虎頭柑 (hǔtóu gān) — дословно „цитрус — тигрова глава“; одакле такво име, извори не објашњавају.
  • Латиница. У научним публикацијама срећу се „Tsuan-Kan tea“ (Foods, 2026), „Hakka sour citrus tea“ (2020) и „bitter orange tea“ (пријава пројекта из 2019). „Tsuan-Kan“ није пинјин.
  • Пинјин. Suāngān chá у наслову је стандардно речничко читање знакова: 酸 се чита suān, 柑 — gān, 茶 — chá; у имену нема вишезначних знакова.
  • Суан Ган Ча — српска транскрипција према систему усвојеном у енциклопедији. У описима на другим језицима име се преводи као „чај у киселој поморанџи“. У једном опису из 2005, судећи по подударању основних одлика, исти производ је назван „Сјуан-Ган“ („кисела поморанџа“); то је нестандардна транскрипција, и нема директног извора где су оба имена наведена заједно. „Поморанџа“ је овде свакодневна реч: научни чланци сврставају 虎頭柑 у Citrus aurantium, односно у горку поморанџу.
• Културни значај:
  • Штедљивост. Тајвански телевизијски прилог из 2011. и репортажа из 2017. говоре о 酸柑茶 као примеру хака штедљивости: у чај су ишли плодови који би иначе били бачени. Наслов прилога из 2011. говори о „шољи марљивости и штедљивости“.
  • Породица воћних чајева. Према есеју из 2010. (према речима власника чајног врта), Хака имају два „воћна чаја“ — 酸柑茶 и чај од помела (柚子茶, yòuzi chá); праве се на исти начин, а 酸柑茶 је међу њима главни. Према кинеској Википедији, 柚子茶 се припрема после Празника средине јесени, а 酸柑茶 — после Празника пролећа.

3. Ботанички опис и сировина

• Сорта / култивар чаја: Ниједан проверени извор је не наводи. Који се лист ставља унутра, извори описују различито: есеј из 2010. — одбачене делове из производње чаја (茶角, chájiǎo), „нимало добар чај“; опис из 2005. на другом језику — сецкани оолонг. У лабораторијском моделу чланка из 2026. узет је оолонг, али то је избор истраживача, а не норма традиције. Тајванска репортажа из 2017. пише да се у издубљени плод ставља „чај или биље“, док научни чланци описују производ само са листом чаја; да ли надев може бити и потпуно без чаја, извори директно не утврђују (видети одељак 5, „Где се описи разилазе“).
• Цитрус 虎頭柑:
  • Ботаничко име. У научним чланцима из 2020. и 2026. — Citrus aurantium L. cv. Hutou Gan; Citrus aurantium је на српском горка поморанџа. Пријава пројекта из 2019. пише Citrus × aurantium.
  • Порекло плода. Према предању које наводи чланак из 2020, 虎頭柑 је хибрид помела (柚子, yòuzi) и горке поморанџе (酸橙, suānchéng); према другој верзији, цитрус је накалемљен на помело као подлогу. Аутори сматрају да истовремено присуство нарингутина и хесперидина у кори ово предање подржава. Генетски доказ чланак не наводи, и ботанички статус 虎頭柑 се овде не утврђује.
  • Месо. Веома кисело — отуда име 酸柑. Према репортажи из 2017, плод је леп на изглед, али није за јело.
  • Величина. Према репортажи из 2017. — двоструко већи од обичне мандарине penggan (椪柑, pènggān).
  • Сезона плодова. Од октобра до фебруара наредне године.
  • Где расте. Главна производња — Fujian и Guangdong; на Тајвану — расуте садње, углавном у Taichung-у, Hsinchu-у, Miaoli-ју и Taoyuan-у.
• Биље и додаци: Нису обавезни. Научни чланак из 2020. пише да неки ради укуса додају мало лековитог биља. Есеј из 2010. назива „стандардним“ (標準工序, biāozhǔn gōngxù) поредак у коме се изгњечено месо меша са сољу, сладићем (甘草, gāncǎo), наном (薄荷, bòhe), перилом (紫蘇, zǐsū) и чајем, али ту и напомиње да је биље у свакој кући другачије: стављају и хризантему (菊花, júhuā), и гоџи бобице (枸杞, gǒuqǐ), и друге биљке. Једна фабрика у Longtan-у (龍潭, Lóngtán), према истом есеју, у плод ставља само чај, без биља.
• Месо у надеву: Према репортажи из 2017. и есеју из 2010, месо се не баца: вади се, уклањају се коштице, меша се са чајем и враћа у плод. Научни чланци пишу краће — плод се издуби и напуни чајем — и овај детаљ не потврђују нити оповргавају.
• Берба: Време брања листа чаја за 酸柑茶 извори не наводе. Сам производ се, према кинеској Википедији, најчешће прави после Празника пролећа, када остају плодови после новогодишњег приношења.
• Стандард бербе: Података нема: који се изданак и колико листова бере за надев, није описано.
• Захтеви према сировини: Норми нема. Према репортажи из 2017. и есеју из 2010, користе се плодови преостали после празника, који су већ изгубили воду.

4. Тероар и особености узгоја

Тероар се за 酸柑茶 у уобичајеном смислу не може описати: чај-основа није везан за један врт, а цитрус је у провереним изворима описан само по областима узгоја.

• Регион: Хака области Тајвана. Према есеју из 2010, у то време то су углавном Taoyuan, Hsinchu и Miaoli. Описа рељефа и климе посебно за 酸柑茶 у провереним изворима нема.
• Цитрус: 虎頭柑 се на Тајвану гаји расуто — у Taichung-у, Hsinchu-у, Miaoli-ју и Taoyuan-у; главне области овог цитруса су Fujian и Guangdong. Сезона плодова је од октобра до фебруара.
• Надморска висина узгоја: Података нема.
• Земљиште: Података нема.
• Сунце као део технологије: За 酸柑茶 време није важно толико у врту колико при изради. Према описима мајстора, плодови се изнова суше на сунцу; према речима мајстора који је приказивао процес 2017. године, по лепом времену се обавезно износе напоље.

5. Технологија производње

Научни чланци описују технологију 酸柑茶 једном реченицом: плод се издуби, напуни листом чаја и обради вишекратним парењем и сушењем — поступком 九蒸九曬. Чланак из 2026. додаје да се тако добија чај самосвојног укуса и тамносмеђе боје. Детаљан редослед познат је само по описима појединачних мајстора — у тајванској репортажи из 2017. и есеју из 2010. — и доле је наведен са том оградом. Температура, трајање парења и сила пресе за традиционални производ у провереним изворима не постоје.

1. Припрема плода: Према есеју из 2010, врх плода се исеца специјалним металним цилиндром, а одсечена кора се чува као поклопац; месо се вади, коштице се уклањају, месо се гњечи у пире.
2. Надев: Месо се меша са листом чаја — према различитим описима, још и са биљем и сољу — и чврсто се пуни назад у плод.
3. Затварање и везивање (綑綁, kǔnbǎng): Плод се затвара одсеченим поклопцем и увезује. Картица универзитетског пројекта из 2018. пише да се при изради плодови везују канапом; репортажа из 2017. помиње памучни конац, есеј из 2010. — жицу или гумицу.
4. Циклус 九蒸九曬: Увезани плодови се кувају на пари (蒸, zhēng) у парњачи (蒸籠, zhēnglóng), суше на сунцу (曬, shài), загревају (烘, hōng) и пресују (壓, yā) — и циклус се понавља. Према репортажи из 2017. и есеју из 2010, понављања је девет, док се плод потпуно не осуши. Према опису мајстора који је приказивао израду 2017. године, плодови се свакодневно кувају на пари, притискају и загревају, а по лепом времену износе на сунце.
5. Пресовање и облик: Готов производ је пљоснато-округли и таман — тако га описује картица пројекта из 2018. Како се тачно пресује, код мајстора је различито: једна фабрика, према есеју из 2010, стеже плодове поређане у редове између две даске; опис из 2005. говори о преси испод специјалне дрвене клупе током неколико дана.
6. Одлежавање: Осушени плодови се чувају и одлежавају годинама (видети одељак 10).

Трајање: Око два до три месеца према репортажи из 2017. и три месеца према есеју из 2010. Других података о роковима у провереним изворима нема.

Где се описи разилазе:

• Чај или биље. Научни чланци описују производ са листом чаја; репортажа из 2017. пише „чај или биље“.
• Везивање. У већини описа плод се увезује. Фабрика из есеја из 2010. поступа другачије: одсечену кору не користи, већ узима поклопац од друге, крупније коре, како би чвршће приањао и не би отпао када се плод приликом парења и сушења скупи — зато плодове не увезује.
• Парење. Опис из 2005. на другом језику парење не помиње и пише да се плод умота у тканину и цеди; тајвански извори који описују процес наводе поступак 九蒸九曬.
• Лабораторијски модел. Чланак из 2026. правио је експериментални 酸柑茶 од поморанџе (Citrus sinensis) и оолонга и проучавао како на њега утичу услови одлежавања. То је модел, а не опис традиције, и његови режими се не односе на традиционални производ.

6. Органолептичке карактеристике

Стандардног описа укуса и ароме 酸柑茶 нема; доле су утисци појединачних аутора, уз навођење ко их је изнео. Тешко их је упоређивати: биље, чај и рок одлежавања код сваког узорка су другачији.

• Изглед сувог листа: Не чува се лист, већ цео плод: пљоснато-округли, таман до црнила, увезан (картица пројекта из 2018); чланак из 2026. назива боју тамносмеђом. Према есеју из 2010, готов плод је тврд као камен; репортажа из 2017. пореди његов изглед са пуером. Како изгледа лист унутар плода, извори не описују.
• Арома сувог листа: Описа у провереним изворима нема.
• Арома напитка: Према репортажи из 2017, у напитку се стапају арома чаја и арома цитруса. Опис из 2005. на другом језику бележи ноте лековитог биља.
• Укус: Репортажа из 2017. описује напитак као благ и освежавајућ, са благом киселошћу; опис из 2005. на другом језику — такође као благо киселкаст. Аутор есеја из 2010. пише да је укус биља у 酸柑茶 много јачи од укуса чаја. Према чланку из 2020, после дугогодишњег одлежавања укус постаје блажи.
• Боја напитка: Једини опис је на другом језику, из 2005: по боји као црвени (у европској терминологији — црни) чај. Реч је о боји напитка, а не о класи.
• Дно шоље (потопљени лист): Описа нема. Према есеју из 2010, разбијени плод се кува заједно са кором, па се у посуди налазе и лист, и кора, и биље, ако је стављано.

7. Хемијски састав

Потпуне анализе 酸柑茶 у провереним изворима нема; истраживања се углавном односе на део од цитруса.

• Флавоноиди коре: Према чланку из 2020, главни флавоноидни гликозиди коре 虎頭柑 су нарингутин и хесперидин. У купљеном узорку 酸柑茶 обе супстанце су откривене, али их је осетно мање — око 10–30 % од садржаја у кори 虎頭柑. То је груба процена према површини пикова, са распоном између партија.
• Зашто мање: У апстракту аутори смањење повезују са дугогодишњим одлежавањем, у одељку са резултатима — вероватно са загревањем при изради. Да би то проверили, четири недеље заредом загревали су кору 虎頭柑, имитирајући 九蒸九曬, и садржај обе супстанце је постепено опадао. Према њиховим подацима, у 酸柑茶 и у одлежалој кори (陳皮, chénpí) обе супстанце опадају на 10–30 % од првобитне коре, а укус постаје благ.
• Активне супстанце и година одлежавања: Пројекат 2019–2020. проучавао је активне супстанце 酸柑茶 и њихову везу са годином одлежавања; резултати пројекта се у провереним изворима не наводе.
• Лабораторијски модел 2026: Чланак у часопису Foods проучавао је антиоксидативну активност и инхибицију ензима α-глукозидазе на моделу од поморанџе и оолонга, упоређујући га са купљеним узорком. Сами аутори називају своје податке прелиминарним, добијеним in vitro; енциклопедија их не преноси на традиционални производ од 虎頭柑.
• Део од чаја: Општа законитост, а не податак о овом производу: лист чаја садржи кофеин, полифеноле и аминокиселине. Колико их има у 酸柑茶 и како на њих утичу парење, сушење и одлежавање, у провереним изворима се не наводи; уз то је лист-основа код различитих мајстора различита.

8. Корисна својства

Проверених података о деловању 酸柑茶 на човека нема: испитивања напитка у провереним изворима нису пронађена.

• Народна употреба. Према научном чланку из 2020, у прошлости су Хака из планинских крајева пили 酸柑茶 код прехладе. У чланку из 2020. и у репортажи из 2017. помињу се и слуз и грозница, у репортажи и кинеској Википедији — кашаљ; чланак и репортажа преносе то речју 據說 (jùshuō) — „кажу“. То је опис традиције, а не утврђени ефекат.
• Објашњење аутора из 2020. Традиционалну употребу аутори повезују са литературним подацима о нарингутину и хесперидину. То је њихова интерпретација, а не испитивање напитка.
• Лабораторијски подаци. Резултати модела из 2026. добијени су in vitro на поморанџи и оолонгу и не доказују корист напитка.
• Биље у саставу. Скуп биља је у свакој кући другачији, па се њихово деловање не може приписати 酸柑茶 уопште. Ако је састав важан, треба га проверити код онога ко је правио плод.

9. Припрема

Извори описују само како се плод припрема: према есеју из 2010, плод тврд као камен разбија се чекићем и кува заједно са кором; репортажа из 2017. такође пише да се кува разбијен на комаде. Према кинеској Википедији, у хака домаћинству 酸柑茶 се кувао (煮, zhǔ). Пропорција, температуре и времена натапања проверени извори не дају. Доле је општа пракса за одлежале пресоване чајеве, а не рецепт за овај производ.

• Температура воде: Као за већину одлежалих пресованих чајева — кључала вода или вода близу кључања; или кување, као у хака домаћинству.
• Количина чаја: Као за већину одлежалих пресованих чајева — око 5–7 g на 100–150 ml при припреми наливањем. За 酸柑茶 норма није утврђена: у комаду има коре и биља, па јачину треба подешавати по укусу.
• Посуђе: За разбијање — чекић, као у описима. За припрему — као за већину одлежалих чајева: глинени чајник или гаиван (盖碗, gàiwǎn); за кување — чајник на ватри.
• Поступак:
  1. Разбити плод чекићем и одвојити комад заједно са кором.
  2. Загрејати посуђе кључалом водом.
  3. Ставити комад у посуђе.
  4. Као за већину одлежалих чајева, први кратки налив се може одлити: он загрева и размекшава комад.
  5. Прелити кључалом водом и натапати или кувати на слабој ватри; време подешавати по укусу — података за 酸柑茶 нема.
  6. Сипати напитак. Колико пута се један комад припрема, извори не пишу; густи одлежали материјал обично подноси неколико налива — то је општа пракса, а не податак о 酸柑茶.

10. Чување

• Чува се годинама. Према научном чланку из 2020, у старом сељачком домаћинству старији су држали 酸柑茶 код куће „за сваки случај“; чланак из 2026. назива га одлежаном смесом цитруса и листа чаја.
• Шта се дешава при одлежавању. Према есеју из 2010, плод се временом смежура и смањује, па се мора поново увезивати, а боја тамни — од земљано-жуте преко тамносмеђе до црне. Чланак из 2020. пише да је укус одлежаног производа блажи, а флавоноида коре у њему мање (видети одељак 7).
• Рок. Норми рока одлежавања нема. Везу активних супстанци са годином одлежавања проучавао је пројекат 2019–2020; његови резултати се у провереним изворима не наводе.
• Услови. Извори услове чувања не описују. Општа пракса за одлежале чајеве, а не податак о овом производу: суво, чисто место без директне светлости, страних мириса и колебања влажности. За плод са кором и биљем влага је посебно непожељна.

11. Цена и фалсификати

Оријентира за цену, погодних за енциклопедију, у провереним изворима нема.

• Шта утиче на вредност. Аутори пријаве из 2018. пишу да тржишна вредност 酸柑茶 расте временом, и упоређују то са пуером. Поређење је њихово, а не класификација.
• Како избећи забуну:
  • Састав. Надев није нормиран: чај-основа је код мајстора различита, биље је у свакој кући другачије, а према репортажи из 2017. плод се пуни „чајем или биљем“. Ако је важно да ли је унутра лист чаја и које је биље, то треба проверити код произвођача.
  • Сличност са пуером. Репортажа из 2017. пореди изглед 酸柑茶 са пуером, пријава из 2018. — његову вредност при одлежавању; због тога он не постаје пуер.
  • Xinhui чајеви у цитрусу. Континентални чајеви у кори из Xinhui-ја (Guangdong) су други производ: месо се у њима уклања, посуда је кора мандарине 茶枝柑 (cházhīgān) са пуером или другим чајем унутра. 酸柑茶 се прави од 虎頭柑 и вишекратно се кува на пари и суши.
  • Ознака. Стандард или ознака по којој се може проверити аутентичност 酸柑茶 није пронађен; тајвански регистри нису проверени.

12. Занимљивости

• Сировина су често плодови преостали после новогодишњег приношења: нејестиво кисели и смежурани, отишли би у отпад, а штедљиве Хака, према причама тајванске штампе, претварали су их у чај.
• У тајванским наставним слајдовима о чају 酸柑茶 стоји у истом низу са ароматизованим чајем, чајем у праху и филтер кесицама — као пример секундарне прераде.
• Формула 九蒸九曬 не припада једном производу: иста вишекратна обрада среће се, на пример, код нечајног Guanshan Lianqiao Cha (冠山连翘茶, Guānshān liánqiào chá) са континента, у континенталном запису 九蒸九晒.
• У чланку из 2020. хемијска анализа коре искоришћена је да се провери хака предање о хибридном пореклу 虎頭柑: заједничко присуство нарингутина и хесперидина, према мишљењу аутора, предање подржава.
• Аутор есеја из 2010. назвао је 酸柑茶 „могло би се рећи, пресованим чајем“ и пише да је готов плод тврд као камен и да се разбија чекићем цео.
• Аутори пријаве из 2018. истицали су да у истраживањима о Хака нема записа о 酸柑茶, иако је производ самосвојан.

13. Поређење са сличним чајевима

• Gan Jie Cha (柑桔茶): Општи преглед чајева са цитрусом у енциклопедији. У тамо описаној шеми месо се уклања; Хака, Тајван и 虎頭柑 у прегледу се не помињу.
• Da Hong Gan (大红柑, dà hóng gān) и Ju Pu (橘普, jú pǔ): Xinhui чајеви у цитрусу из Guangdong-а: посуда је кора мандарине, унутра пуер или други чај, нема меса нити биља. Код 酸柑茶 је другачији плод, вишекратно парење и сушење, а према описима мајстора — још и пресовање и месо враћено у плод заједно са чајем.
• Xinhui одлежала кора (新会陈皮, Xīnhuì chénpí): Није чај, већ кора. Чланак из 2020. са њом упоређује 酸柑茶: у оба се при одлежавању садржај два главна флавоноида коре смањује, а укус постаје блажи.
• Хака чај од помела (柚子茶, yòuzi chá): Према есеју из 2010, прави се истим поступком, али у помелу; према кинеској Википедији — после Празника средине јесени.
• Pukeng Cha (蒲坑茶, Púkēng chá): Guangdong-ски тамни чај. Према извештају штампе из 2022, једно предузеће га ставља у помело, али то је други чај и друга традиција.
• Dongfang Mei Ren (東方美人, Dōngfāng měirén): Оолонг из истих крајева — округа Hsinchu и Miaoli; 2024. округ Miaoli промовисао је оба производа на истој изложби.
• Taiwan Cheng Cha (臺灣橙茶, Táiwān chéngchá): Упркос имену са „поморанџом“, то није чај у цитрусу: према опису из 2026. на другом језику — технологија обраде листа, представљена на Тајвану 2024. године.
• Kejia Chao Lü (客家炒绿, Kèjiā chǎolǜ): Са 酸柑茶 га повезује само народ: то је континентални пржени зелени чај Хака.

У закључку:

Суан Ган Ча је хака начин да се не дозволи да пропадну ни празнични цитрус, ни лист чаја. Плод 虎頭柑, сувише кисео да би се јео, пуни се чајем, а понекад и биљем, изнова се кува на пари и суши на сунцу — и добија се тврд тамни плод који се чува годинама. У њему су се спојили чај, цитрус и кућни ред: старији у породици држали су га у резерви, а припремали су га разбијајући плод чекићем.

Много тога у 酸柑茶 није нормирано: који лист ставити, да ли додати биље, колико трају обрада и одлежавање. Занат је, према речима истраживача, све ређи: плодова је мало, а рад је углавном ручни. Онима које занима чај као део локалног живота, а не као сорта са тачним рецептом за припрему, он показује како су тајванске Хака излазиле на крај са оним што им је било при руци.

Извори

Документи и публикације

1. α-Glucosidase Inhibitory Activity of Tsuan-Kan Tea in Different Solid-State Aging Models: Phytochemical Biotransformation, Volatile Profile, and Molecular Docking — Foods (MDPI), vol. 15, iss. 14 (2026), art. 2535; DOI 10.3390/foods15142535; PMID 42511281; Yang Y.-C., Chiang Y.-C., Chiang P.-Y. (Department of Food Science and Biotechnology, National Chung Hsing University, Taichung)
2. 土地與生活的美學--客家酸柑茶的文化敘事 — National Taiwan Ocean University Research Hub; Funding Organization: Hakka Affairs Council; 2018-01-01 — 2018-11-30; 250千元; GRB id 12469952
3. 客家酸柑茶之活性成分鑑定分析與年份之相關性探討 — National Taiwan Ocean University Research Hub; Funding Organization: Hakka Affairs Council; Department of Food Science; 2019-08-01 — 2020-07-31; 240千元; GRB id 13249123
4. 偵測客家酸柑茶中虎頭柑皮的兩個主要黃酮配醣體 / Detection of Two Major Flavonoid Glycosides of Hutou Gan Peel in Hakka Sour Citrus Tea — Journal of Agriculture and Forestry (National Chung Hsing University), 67(4): 261–272 (2020); 高俊陽、李悅群、王美琪、郭賓崇、曾志正 (Jun-Yang Kao, Yue-Chiun Li, Miki M.C. Wang, Ping-Chung Kuo, Jason T.C. Tzen); NCHU Graduate Institute of Biotechnology; NCKU School of Pharmacy
5. 111年度中苗地區農村食農教育與友善環境推廣計畫-食農教案創新 — 苗栗八甲茶園食農教案設計構想 — 食農教育資訊整合平臺 (fae.moa.gov.tw)
6. 全国标准信息公共服务平台 — 全国标准信息公共服务平台; 主管：国家标准化管理委员会; 主办：国家市场监督管理总局国家标准技术审评中心
7. 【一步一腳印】酸柑茶客家味　喝一杯勤儉精神 — TVBS新聞網; 記者 徐沛緹, 攝影 劉文彬; datePublished 2011-03-27
8. 九蒸九曬　石岡古農倉重現傳統酸柑茶製作 — 風傳媒 (storm.mg); datePublished 2017-02-23
9. 東京國際食品展 苗縣府攜8業者首參展推好茶 — 中央社 CNA; 2024-03-05
10. 【客家庄 飲食文學】酸柑茶 — 今周刊 (Business Today), №725, 2010-11-11
11. 客家裔臺灣人 — Wikipedia (zh)
12. 台灣米其林不能漏了「這一味」！ 新竹〈滿月樓〉精緻客台料理餐廳5／2開幕 — 工商時報 (Commercial Times), 2026-04-30

Потпун списак — на страници „Извори“