---
title: "Bùlǎngzú suānchá"
url: https://thetea.app/sr/article/bulangzu-suancha
lang: sr
updated: 2026-10-08
source: THE TEA — encyclopedia of Chinese tea (https://thetea.app)
---
# Bùlǎngzú suānchá (布朗族酸茶)

**Булански кисели чај** (*Bùlǎngzú suānchá*, 布朗族酸茶) — традиционални производ народа Булан (布朗族, *Bùlǎngzú*) из провинције Јунан, првенствено везан за планинско подручје Буланшан у округу Менгхај. Свеж чајни лист се фиксира загревањем — попари се или прокува, — набија се у бамбусову цев, запушава и оставља да ферментише без присуства ваздуха, најчешће затрпан у земљу. Добија се маринирани лист који се пре свега једе: жваће се и гута као такав. На кинеском се кратко назива 酸茶 (*suānchá*), „кисели чај“, а сами Булани, према записима истраживача, користе реч „мијан“. У научној литератури ово је маринирани чај једностепене ферментације без присуства ваздуха, истог типа као мјанмарски лаxпет, тајландски и лаоски мијан и јапански аwа-бантја. Место међу шест класа кинеског чаја није му одређено према технологији.

**1. Класификација и Порекло:**

* **Тип:** Није утврђен. Овде се извори разилазе, и ту разлику треба отворено навести. Национални стандард GB/T 30766-2014 „Класификација чаја“ дефинише тамни чај (黑茶, *hēichá*) као производ од свежег листа који је прошао фиксацију (杀青, *shāqīng*), ваљање (揉捻, *róuniǎn*), влажно збијање на гомилу ([渥堆](https://thetea.app/sr/article/wodui), *wòduī*) и сушење. За булански кисели чај извори описују нешто друго: фиксацију загревањем и ферментацију у запушаваном бамбусу; чланак из 2025. у часопису Foods изричито пише да се лист пре ферментације не ваља, а влажно збијање на гомилу не описује ниједан проверени извор. Опис на руском из 2025. назива производ „формално“ тамним чајем — по основу микробиолошке ферментације. То је мишљење, а не класификација према стандарду, па се класа овде не наводи.
* **Категорија:** У научној литератури — маринирани (кисели) чај. Јапански чланак из 1998. сврстава булански кисели чај у чајеве једностепене ферментације без присуства ваздуха — истог типа као мјанмарски лаxпет, тајландски и лаоски мијан и јапански аwа-бантја (阿波晩茶). Аутори издвајају ту групу од чајева који ферментишу на ваздуху углавном под дејством плесни — у њих убрајају пуер. Чланак из 2025. назива булански кисели чај традиционалном ферментисаном храном народа Булан.
* **Шта је ово:** Традиционални производ народа, а не сорта чајне биљке, не трговачка марка и не серија једног произвођача. Јестива форма и форма која се, према делу описа, закувава, два су начина употребе истог производа, а не две сорте.
* **Порекло:** Кина, провинција Јунан (云南, *Yúnnán*), Сисуангбана-Дајски аутономни округ (西双版纳, *Xīshuāngbǎnnà*), округ Менгхај ([勐海](https://thetea.app/sr/article/meng-hai)县, *Měnghǎi xiàn*), општина Буланшан — званично Буланшанска буланска национална општина ([布朗山](https://thetea.app/sr/article/bu-lang-shan)布朗族乡, *Bùlǎngshān Bùlǎngzú xiāng*). Кинески приручник из 1992. пише да Булани живе углавном на Буланшану, а такође у планинама Сидинг (西定, *Xīdìng*) и Бада ([巴达](https://thetea.app/sr/article/qianjiazhai-bada), *Bādá*), делимично расејано — и у неколико других округа, и да они „током целе године уобичајено једу кисели чај“. Унутар истраженог подручја јапанска теренска експедиција 1993–1998. затекла је кисели чај само код дела Булана око Буланшана и код дела Дај народа у округу Дехонг. Савремено распрострањење није проверено.
* **Стандард:** Није пронађен. У октобру 2026. у базама локалних и националних стандарда НР Кине тражено је према кључевима 酸茶, 腌茶, 布朗族, 布朗, 竹筒茶 и 布朗山. Пронађена су само два локална стандарда округа Дехонг за деаншки кисели чај — DB5331/T 35-2021 „德昂酸茶加工技术规程“ (правила прераде) и DB5331/T 39-2023 „德昂酸茶（干茶）感官审评方法“ (метод органолептичке оцене сувог чаја), оба са статусом „укинут“ (废止, *fèizhǐ*). Не односе се на булански чај. Групни стандарди нису проверени, а одсуство у пронађеном не искључује документ под другим називом.
* **Нематеријално наслеђе:** Од киселих чајева на националном списку нематеријалног културног наслеђа пронађен је само занат деаншког киселог чаја (德昂族酸茶制作技艺, 2021). Булански кисели чај тамо није пронађен, али национални списак није у потпуности прегледан, а покрајински, окружни и општински спискови нису проверавани.
* **Географска ознака:** Није пронађена. Општина Буланшан улази у зону географске ознаке пуера (GB/T 22111-2008), али то нема везе с киселим чајем.
* **Географске координате:** Не наводе се у провереним изворима.

**2. Историја и Културни Значај:**

* **Историја:**
    * **1982.** Кинеско етнографско истраживање народа Булан, објављено те године, познато је према цитату у јапанском чланку из 1996. У њему се кисели чај описује одвојено од расутог чаја (散茶, *sǎnchá*) и од „чаја у бамбусу“ (竹筒茶, *zhútǒngchá*) — прженог чаја запеченог у бамбусовој цеви. Кисели чај се, према том тексту, правио у седмом–осмом месецу: свеж лист се кувао, набијао у бамбус, закопавао у земљу и после отприлике месец дана вадио и јео; размењивао се као поклон. Само истраживање није отварано.
    * **1992.** Кинески приручник „Џунггуо чађинг“ (中国茶经, *Zhōngguó chájīng*) у одељку „布朗族的酸茶“ описује кисели чај као производ петог–шестог месеца, врелог и влажног летњег периода: млади нежни лист се кува, оставља на тамном месту дуже од десет дана да уплесниви, затим се набија у бамбус, закопава и после нешто више од месец дана вади и једе. Текст је познат према факсимилу у јапанском чланку из 1998, сам приручник није отваран. Јапански истраживачи пишу да такву двостепену технологију на терену нису пронашли.
    * **1990-е.** Према јапанској експедицији 1993–1998, код Булана у окрузима Смао и Линцанг кисели чај је рано почео да нестаје, а с Културном револуцијом нестао је скоро свуда; сачували су га само Булани око Буланшана, где су кисели чај правили и јели скоро током целе године. Други јапански аутор је у јануару 1994. видео кисели чај у бамбусу код Булана у једној од општина округа Менгхај, а у фебруару 1995. у једној од општина Буланшана није га пронашао.
    * **2021.** Група истраживача уз учешће Јунанског пољопривредног универзитета узела је узорке киселог чаја у селу Бањџанг општине Буланшан и пратила како се мења током три месеца одлежавања. Резултати су објављени 2025. у часопису Foods; годину дана раније иста група аутора објавила је у часопису Food Chemistry рад о микроорганизмима буланског киселог чаја (видети одељак 7).
* **Назив:**
    * **酸茶** (*suānchá*) — кинески назив, „кисели чај“. Јапански чланак из 1998. објашњава га аналогијом: у Кини се укисељено поврће, риба и месо називају „киселим“ — 酸菜 (*suāncài*), 酸鱼 (*suānyú*), 酸肉 (*suānròu*), — и маринирани чај се назива исто. Истом речи назива се и деаншки кисели чај, па је у имену чланка наведен народ.
    * **布朗族酸茶** (*Bùlǎngzú suānchá*) — „кисели чај народа Булан“. Сливено тако написано у рекламном најавном тексту чајног фестивала у Менгхају (2023), у набрајању локалних чајева различитих народа. Приручник из 1992. насловио је одељак „布朗族的酸茶“ (*Bùlǎngzú de suānchá*) — исто „кисели чај народа Булан“, али с присвојном партикулом; примарним текстом потврђен је управо тај облик, а сливени је узет у наслов као краћи.
    * **Читање.** Тонско читање имена извори не дају: јапански чланак пише латиницом Suancha без тонова. *Bùlǎngzú suānchá* — стандардно читање знакова: 布 *bù*, 朗 *lǎng*, 族 *zú*, 酸 *suān*, 茶 *chá*; у имену нема вишезначних знакова.
    * **Булански назив.** Јапански истраживачи забележили су га катаканом као „ミヤン“ (мијан) и напоменули да се тако назива маринирани чај Северног Тајланда и Северозападног Лаоса. Кинеско истраживање из 1982, у цитату јапанског аутора из 1996, преноси буланску реч знаком 勉 (на кинеском се чита *miǎn*), а чланак из 2025. — латиницом mian. Знак 勉 је овде запис речи буланског језика, а не кинески назив чаја.
    * **Руски облици.** Опис на руском из 2025. наводи преношења „мијанг“, „мианг“, „миан“ и „мијан“ и повезује реч с тајландским називом маринираног чаја. С кинеским именом 酸茶 ти облици немају везе.
* **Културни значај:**
    * **Поштован производ.** Јапански истраживачи забележили су приче становника села Манџинг (芒景, *Mángjǐng*) — према њиховим сазнањима, престонице буланске „краљевине“ (布朗王国, *Bùlǎng wángguó*), која је постојала до Културне револуције. Према тим причама, кисели чај тамо су правили само одређени људи, доносили су га владару, био је део свадбеног обичаја, а додиривање листа рукама при изради било је забрањено — мијан се правио само уз помоћ штапића. Старци из Манџинга говорили су да се мијан давао важним људима, а сами га нису јели. То су приче једног села и не могу се уопштавати на све Булане.
    * **Поклон и посластица.** Истраживање из 1982. и приручник из 1992. називају кисели чај поклоном који се размењује; популарни текст државног портала „Џунггуо ванг“ (中国网, *Zhōngguó wǎng*, 2024) — поклоном и посластицом за госте.
    * **Храна, а не само напитак.** За разлику од већине чајева у енциклопедији, булански кисели чај описан је пре свега као храна: жваће се, а према тексту из 2024. још се користи у кувању и једе се као закуска.

**3. Ботанички Опис и Сировина:**

* **Сорта / Култивар:** Није наведена ни у једном од проверених извора. Чланак из 2025. само каже да се ферментацији подвргава лист чајне биљке (*Camellia sinensis*); врста и локална популација се не наводе.
* **Сировина:** Описи се разликују и не могу се свести на једну норму. Јапанска експедиција из 1990-их видела је само зрео лист. Приручник из 1992. пише о младом нежном листу. Текст „Џунггуо ванг“ (2024) — о грубљем старом листу старих чајних стабала (古茶树, *gǔ cháshù*). За узорке из 2021. сакупљан је лист „један пупољак и два листа“. То су описи различитих година, места и аутора; чиме се разлике објашњавају, извори не говоре.
* **Брање:** Према приручнику из 1992. и тексту из 2024. — у мају–јуну; према истраживању из 1982. — у седмом–осмом месецу (по ком календару, у цитату није речено; суседни став истог текста о чају у бамбусу датиран је према дајском календару); експедиција из 1990-их затекла је израду скоро током целе године. Узорци из 2021. узимани су од јула до октобра — од залагања до трећег месеца одлежавања.
* **Стандард брања:** Општег стандарда нема. „Један пупољак и два листа“ сировина су једне истражене серије, а не захтев стила.
* **Захтеви за сировину:** Нису формулисани: стандард за булански кисели чај није пронађен. Заједничко свим описима јесте фиксација листа загревањем пре ферментације.

**4. Тероар и Особености Гајења:**

* **Регион:** Планинско подручје Буланшан у округу Менгхај на југозападу Јунана (у енглеском резимеу јапанског чланка — Mt. Bulang); приручник из 1992. наводи и планине Сидинг и Бада. О томе из којих се вртова узима лист за кисели чај, извори посебно не пишу; текст из 2024. помиње само стара чајна стабла.
* **Надморска висина гајења:** Података о вртовима за кисели чај нема. Приручник из 1992. пише само о људима: Булани углавном живе у високим планинама, изнад 1500 m над морем.
* **Земљиште:** Не описује се у провереним изворима.
* **Клима:** Описа климе посебно за кисели чај нема. Приручник из 1992. повезује време израде с врелим и влажним летњим периодом.
* **Место ферментације:** За овај производ није важан само врт, него и место где лист ферментише. У два од села која су описали јапански аутори цев се закопавала у јаму — на пример, у углу дворишта; у земљи се глина којом је замазан отвор не исуши, а бамбус не пуца.

**5. Технологија Производње:**

Јединствене технологије нема: стандард није пронађен, а описи различитих година и села разликују се. Заједничко свима јесте фиксација свежег листа загревањем, набијање у бамбусову цев и одлежавање без присуства ваздуха. Густина набијања, начин запушавања и закопавање у земљу у различитим описима су различити.

1.  **Фиксација (杀青, *shāqīng*):** Лист се загрева паром или се кува. Пару описује јапанска експедиција у два села округа Менгхај, забележених као 弄養 и 曼班, а у трећем селу, забележеном као 邦哈, — око 30 минута; пару помиње и уопштавајући опис у чланку из 2025. Кување описују истраживање из 1982, приручник из 1992, текст из 2024, опис на руском из 2025. и одељак о методама истог чланка из 2025. — за његове узорке лист се кувао 20 минута. У Манџингу, према јапанском опису, лист се кувао у великом котлу око пет минута. Називи села дати су у јапанској забелешци; њихове кинеске одговарајуће речи нису утврђене, па овде нема читања.
2.  **Припрема листа:** Према узорцима из 2021. и уопштавању у чланку из 2025, свеж лист се пре фиксације провену. После фиксације се хлади, а према чланку из 2025. још и суши на ваздуху да би се смањила влажност.
3.  **Без ваљања:** Чланак из 2025. наглашава да се, за разлику од деаншког киселог чаја, мјанмарског лаxпета и јапанског аwа-бантје, булански кисели чај пре ферментације не ваља.
4.  **Набијање у бамбус:** У селима 弄養 и 曼班 јапанска експедиција видела је како се охлађени лист чврсто набија у бамбусову цев пречника око 10 cm и висине око 30 cm, не досежући до ивице око 5 cm. У селу 邦哈 набијање је било лабаво. Текст из 2024. пише да се цев пуни до врха, без празнина.
5.  **Запушавање:** У селима 弄養 и 曼班 отвор се затвара пресавијеним листом банане, а одозго до самог краја замазује се размекшаном црвеном глином. У селу 邦哈 отвор се запушава листом банане, глином се не замазује, а у цев се налива вода. Текст из 2024. пише да се отвор чврсто заптива листовима банане (芭蕉叶, *bājiāo yè*).
6.  **Ферментација (发酵, *fājiào*):** У селима 弄養 и 曼班 цев се закопава у јаму дубине 15–30 cm и оставља на период од неколико недеља до неколико месеци. У селу 邦哈 цев се држи на тамном месту, а у Манџингу се лист остављао дуже од десет дана, без закопавања. Други описи наводе око месец дана у земљи (1982), нешто више од месец дана у земљи после плеснивења током десет и више дана (1992), око два месеца (2024) и три месеца (уопштавање у чланку из 2025, његови узорци и опис на руском из 2025).
7.  **Сушење (не увек):** Према опису на руском из 2025, после одлежавања чај се или суши или не суши; сушени се закувава. Режиме сушења извори не описују. Узорци из 2021. сушени су на сунцу ради лабораторијске дегустације — то је припрема за анализу, а не опис обичаја.

**Где се описи разилазе:** пара или кување; зрео, млад или груб стар лист; чврсто или лабаво набијање; глина, вода или само листови на отвору; у земљи или на тамном месту; од десет дана до неколико месеци. Двостепену варијанту из приручника из 1992 — прво плеснивење на ваздуху, затим закопавање — јапански истраживачи на терену нису пронашли. Извори не објашњавају које су од тих разлика везане за село, а које за епоху.

**6. Органолептичке Карактеристике:**

Стандардизоване органолептичке оцене буланског киселог чаја нема. Испод је оно мало што истраживачи пишу, с назнаком на шта се њихова запажања односе.

* **Изглед сувог листа:** Јестива форма једе се директно из цеви, без сушења, па сувог листа код ње нема. Према јапанском опису, при отварању цеви горњи слој од око 2 cm прекривен је плесни и посмеђи — одбацује се. У истраживању из 2025. узорци за дегустацију сушени су на сунцу; с одлежавањем њихов изглед и инфузија приметно су посмеђивали. Описа сушене питке форме у свакодневном животу у изворима нема.
* **Мирис сувог листа:** Сувог листа код јестиве форме нема; јапански истраживачи код киселог чаја дугог одлежавања бележе мирис ферментације. Других описа мириса у провереним изворима нема.
* **Мирис инфузије:** Не описује се у провереним изворима.
* **Укус:** Према јапанском чланку из 1998, код киселог чаја дугог одлежавања постоји блага киселост, али код свих узорака остаје укус самог чаја и нарочито јака опорост. У истраживању из 2025. дегустатори су оцењивали пет обележја — горчину, опорост, слатки завршетак, киселост и „укус ферментације“. Код неодлежаног листа свих пет оцена било је најниже, а за три месеца одлежавања свих пет у различитој мери појачавало се; киселост је у другом месецу била јача него у трећем. То је једна серија узорака једног села и профил укуса стила из ње се не изводи.
* **Боја инфузије:** У истраживању из 2025. инфузија осушених узорака с одлежавањем је приметно посмеђивала. Других описа нема.
* **Чајни талог (закувани лист):** Не описује се у провереним изворима.

**7. Хемијски Састав:**

У провереним изворима анализе буланског киселог чаја постоје само у два рада исте групе аутора, и њихови се резултати односе на истражене узорке, а не на кисели чај уопште. Рад из 2025. урађен је на узорцима из 2021. из села Бањџанг; на којим је узорцима урађен рад из 2024, према његовом резимеу не може се утврдити.

* **Микроорганизми:** Према чланку из 2024. у часопису Food Chemistry (прочитан резиме), у ферментишућем чају преовлађивале су млечнокиселинске бактерије *Lactobacillus plantarum*, некласификоване ентеробактерије, квасци — некласификовани *Debaryomyces* и *Candida metapsilosis*, — и плесниве гљиве *Cladosporium sphaerospermum* и некласификовани *Aspergillus*.
* **Органске киселине:** Према истом раду, укупан садржај кратколанчаних масних киселина с ферментацијом је растао, највише је било сирћетне киселине. Према чланку из 2025, титрабилна киселост била је највећа у другом месецу одлежавања.
* **Полифеноли и флавоноиди:** Према чланку из 2025, њихов укупан садржај, као и растворљивих шећера, био је највећи у другом месецу.
* **Аминокиселине:** Укупан садржај слободних аминокиселина с одлежавањем је растао (чланак из 2025).
* **Микробна динамика:** Млечнокиселинских и аеробних бактерија највише је било у другом месецу, а количина гљива расла је с одлежавањем (чланак из 2025).
* **Антиоксидативна активност у епрувети:** Укупна антиоксидативна снага и способност везивања хидроксилних радикала с одлежавањем расле су, а способност везивања радикала ABTS и DPPH прво је благо расла, а затим се смањивала. То су мерења у епрувети, а не дејство на организам.
* **Алкалоиди, витамини, минерали:** Података о кофеину, витаминима и минералном саставу буланског киселог чаја у провереним изворима нема.

**8. Корисна Својства:**

Проверених података о дејству буланског киселог чаја на здравље нема. Кинески приручник из 1992, етноботаничко истраживање из 2023. и популарни текст из 2024. приписују киселом чају лековито дејство, а аутори чланка из 2025. на основу огледа у епрувети формулишу претпоставке о могућој користи. Истраживања на људима у провереним изворима нема, па се такве тврдње овде не понављају и не износе као својства чаја.

Оно што се о киселом чају поуздано зна, не односи се на здравље, него на обичај: једе се, њиме се часте људи и размењује се као поклон. Хемијска мерења из одељка 7 урађена су у лабораторији на узорцима једног села и о дејству на организам ништа не говоре.

**9. Закувавање:**

Основни начин употребе који истраживачи описују није закувавање, него јело. Етноботаничко истраживање из 2023, спроведено у десет буланских села округа Менгхај, изричито пише да се кисели чај не закувава кључалом водом, него се жваће.

* **Како се једе:** Маринирани лист се вади из цеви, жваће и гута; приручник из 1992. пише да се детаљно жваће у устима. Текст „Џунггуо ванг“ (2024) додаје да се кисели чај користи у кувању, а неки га једу као закуску.
* **Поступак (јестива форма, према јапанском опису):**
    1. Откопати цев и скинути с отвора глину и листове банане.
    2. Скинути и одбацити горњи слој од око 2 cm — уплеснивео и посмеђио.
    3. Извадити лист и појести.
    4. Непоједено поново затворити листом банане; понекад се цев поново закопава.
* **Питка форма:** Текст „Џунггуо ванг“ (2024) пише да се кисели чај може закувати и пити; опис на руском из 2025. — да се после одлежавања део чаја суши и закувава као обичан чај. Јапански чланак из 1998, етноботаничко истраживање из 2023. и приручник из 1992. питку форму не помињу.
* **Температура воде, количина чаја, посуђе:** Свакодневних режима — пропорција, температуре, времена, посуђа — извори не дају, а класа чаја по којој би се могла узети општа пракса није утврђена. Зато рецепта овде нема.
* **Лабораторијско закувавање:** За дегустацију према стандарду GB/T 23776-2018 истраживачи из 2025. преливали су 3 g на сунцу осушеног киселог чаја са 150 ml кључале воде у трајању од 5 минута. То је метод оцењивања, а не препорука и не традиција.

**10. Чување:**

Према јапанским описима, кисели чај чува се у истој цеви у којој је ферментисао. Према запажањима јапанске експедиције, у селима где се цев закопава, у земљи се глина на отвору не исуши и бамбус не пуца. После отварања горњи уплеснивео слој се одбацује, непоједено се поново затвара листом банане и покушава се брзо појести, а понекад се цев поново закопава. О чувању сушене форме и о томе мења ли се она с временом, извори не пишу.

**11. Цена и Фалсификати:**

Података о продаји, ценама и фалсификатима буланског киселог чаја у провереним изворима нема: сви описи односе се на кућну израду и на истраживачке узорке.

* **Како не помешати:**
    * **Име без народа.** 酸茶 без навођења народа може да означава деаншки кисели чај (德昂族酸茶, *Dé'ángzú suānchá*) из округа Дехонг (德宏, *Déhóng*). То је производ другог народа и друге технологије.
    * **Ваљање.** Технологија деаншког чаја, према опису националног списка наслеђа, укључује ваљање, ферментацију без присуства ваздуха, тучење, обликовање и сушење; булански кисели чај се, према чланку из 2025, не ваља.
    * **Стандарди.** Локални стандарди округа Дехонг за кисели чај написани су за деаншки чај, а не за булански, и оба су укинута.
    * **Чај у бамбусу.** Бамбусова цев сама по себи не чини чај киселим: „чај у бамбусу“ (竹筒茶) јесте пржени лист запечен у цеви, без ферментације.
    * **Знак.** Ни стандард ни географска ознака за булански кисели чај нису пронађени, па се аутентичност не може проверити према документу или знаку.

**12. Занимљивости:**

* Кинеско име 酸茶 образовано је према узору на називе укисељених производа — 酸菜, 酸鱼, 酸肉: маринирани чај назван је „киселим“, као кисело поврће, риба и месо.
* Сами Булани, према записима јапанских истраживача, називају овај чај „мијан“ — истом речи као маринирани чај Северног Тајланда и Северозападног Лаоса.
* У селу Манџинг мијан се, према причама стараца, давао важним људима, а сами га нису јели; додиривање листа рукама при изради било је забрањено.
* У кинеском истраживању из 1982. кисели чај описан је поред расутог чаја и „чаја у бамбусу“ — као засебан начин прављења чаја код Булана.
* У селима која су описали јапански истраживачи, при отварању цеви горња два сантиметра чаја, прекривена плесни и посмеђила, одбацују се — једе се лист испод њих.

**13. Поређење са сличним чајевима:**

* **Деаншки кисели чај (德昂族酸茶, *Dé'ángzú suānchá*):** Производ другог народа и другог округа — Дехонга. Према опису националног списка наслеђа, његова технологија укључује ваљање, тучење и обликовање; код њега се разликују прехрамбена форма — влажан ферментисани чај за јела — и питка форма, која се суши и закувава. Занат је уписан на национални списак нематеријалног наслеђа 2021. (подносилац — Мангши, 芒市, *Mángshì*). О деаншком киселом чају помиње се у чланку „Дехонг Гушу Лиу Ча“.
* **Чај у бамбусу (竹筒茶, *zhútǒngchá*; 竹筒香茶, *zhútǒng xiāngchá*):** Према истраживању из 1982, код Булана је то пржени лист који се врућ набија у цев и пече уз огњиште, без ферментације; кисели чај исти текст описује одвојено. О њему — у чланцима „Нака“ и „Јунан Лиуча“; пресовани у бамбусу и неферментишући пака-чај — у чланку „Пака Ча“.
* **Пуер са Буланшана:** Исто подручје и исти народ, али други производ — о њему чланци „Буланшан“ и „Буланшан шу бинг“. Јапански истраживачи сврставају пуер у чајеве који ферментишу на ваздуху углавном под дејством плесни, а кисели чај — у чајеве ферментације без присуства ваздуха.
* **Тамни чај (黑茶, *hēichá*):** Према стандарду GB/T 30766-2014 дефинише се кроз ваљање и влажно збијање на гомилу; та дефиниција не одговара описима буланског киселог чаја. О класи — у чланку „Хеи Ча“.
* **Лаxпет, мијан, аwа-бантја:** Мјанмарски, тајландско-лаоски и јапански маринирани чајеви истог типа ферментације. То нису кинески чајеви и поређење с њима овде служи само ради разумевања технологије. Јапански аутор из 1996. сматра да „чај који се једе“ није својствен само Буланима, него је заједнички с тајландским „жвакаћим“ и мјанмарским „јестивим“ чајем.

**У закључку:**

Булански кисели чај је лист који се не ваља, него се загрева, заптива у бамбус и оставља да ферментише без ваздуха, најчешће у земљи. Пре свега се једе — жваће се директно из цеви, пошто се скине уплеснивели горњи слој; према неким описима, такође се закувава и пије. Сировина, рокови и начини запушавања у изворима су различити, стандарда нема, а место међу шест класа кинеског чаја према технологији није му утврђено.

Истраживачи из 1990-их затекли су тај обичај код Булана око Буланшана, а у Манџингу су им причали да се мијан некада доносио владару. Истраживање из 2025. проучавало је његову ферментацију на узорцима једног села, али много тога остаје непознато: како и где се прави данас, како се суши и закувава питка форма, који се укус може назвати типичним. Онима којима је чај занимљив као део начина живота планинског народа, булански кисели чај показује да чајни лист у Јунану може бити не само напитак, него и храна.